Prema mišljenju autora članka, projekat „Severni tok 2“ oduvek je bio geopolitički projekat, a njegovo puštanje u rad preti Kijevu gubitkom značajnog dela prihoda.
Konstatuje se da je sporazum Berlina i Vašingtona o gasovodu „pogrešan na svim nivoima“ – obaveze o „suprotstavljanju“ Rusiji su veoma nejasne, Zeleni fond za olakšavanje prelaska na ekološki prihvatljivije izvore energije neće moći da pokrije gubitke Kijeva, a izjava Merkelove o pomoći sa nastavkom tranzita gasa preko Ukrajine nije ništa više do „obećanje da će pokušati“, navodi se u članku.
Novinar smatra da je razlog takvog dogovora to što Bajden želi da „ostavi po strani problem sa Rusijom“, budući da se smatra da je glavna pretnja – Kina. Međutim, sporazum Berlina i Vašingtona uopšte ne doprinosi objedinjavanju demokratija, već podeli Evropske unije, jer su zemlje istočne Evrope, konkretno Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija zabrinute zbog pokretanja „Severnog toka 2“.
Autor članka zaključuje da je rešavanje problema sa Kinom direktno povezano sa reakcijom na „rusku pretnju“, a ne sa pokušajem da se ona izbegne.
Ranije su Berlin i Vašington izdali zajedničko saopštenje o „Severnom toku 2“ u kojem se navodi da je za izgradnju gasovoda potrebno obezbediti nastavak snabdevanja gorivom iz Rusije preko Ukrajine posle 2024. godine. Nemačka se takođe obavezala da će tražiti od Brisela sankcije protiv Moskve ukoliko Rusija bude koristila izvoz energenata kao instrument uticaja.
Moskva je više puta pozivala da se prestane sa politizacijom situacije, podsećajući da je gasovod koristan ne samo za Rusiju, već i za Evropsku uniju i naglašavajući da nikada nije koristila energetske resurse kao instrument pritiska.
O energetskim ali i neekonomskim aspektima projekta „Severni tok“ u emisiji „Energija Sputnjika” razgovarali su Jelica Putniković i prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma: