Hoće li biti oboren Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je već u Srbiji — neprimenjiv

Zbog otpora javnosti i zato što je više političkih partija i aktera iz javnog života podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, veliko je pitanje kako će njegova primena izgledati u praksi. Uz to, postavlja se pitanje ko će kontrolisati da li građani Srbije govore — „rodno ravnopravno“.
Sputnik
Skup u Matici srpskoj, najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, ne prvi put, dao je negativnu ocenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne samo na polju novojezika (ili nejezika, kako je u saopštenju sa skupa nazvan zahtev za saobražavanjem reči u skladu sa „rodom“ koji zakon propisuje). Ovaj skup ukazao je i na pitanja primene zakona.

Ko će kontrolisati kako građani Srbije govore

Na to ukazuje i prevodilac Marija Stajić, koordinator Koalicije za prirodnu porodicu. Njene titule i zanimanja u muškom rodu navodimo na njen zahtev — nisam postala to što sam postala zato što sam žena, kaže ona.
„Nasilje nad srpskim jezikom i narodom“: Stav Matice srpske povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti
Prema njenim rečima, kroz ono na šta ukazuju jezikoslovci, prelama se čitava problematika zakona.

„Uopšte nije jasno ko je nadležan za nadgledanje primene zakona u domenu ’rodno osetljivog jezika‘, ko je nadležan da se vidi šta će biti sa jezicima manjina. Na primer, mađarski jezik uopšte ne poznaje rod. Skupili su ljude koji nisu jezikoslovci i napravili su priručnik za primenu rodno osetljivog jezika i samo su prebacili odgovornost Odboru za standardizaciju da oni treba da definišu ženske oblike za neka zanimanja, umesto da su se pre toga konsultovali“, kaže Marija Stajić.

Dušan Ilić, istraživač-saradnik iz Instituta za evropske studije, pita se kako će izgledati primena zakona u praksi, imajući u vidu veliki otpor javnosti i napominje da postoje zakoni koji predviđaju određene sankcije ako budu prekršeni, ali se u praksi retko primenjuju upravo zbog otpora javnosti.
„Tako da i u ovom slučaju može da se desi da zakon ostane mrtvo slovo na papiru dok ga Ustavni sud ne proglasi neustavnim, što će najverovatnije biti slučaj“, kaže on.
Na Zakon o rodnoj ravnopravnosti Ustavnom sudu je nekoliko udruženja i pojedinaca već podnelo zahteve za ocenu ustavnosti, počev od samog imena zakona, podseća Ilić. Srpski ustav, prema njegovim rečima, ne poznaje kategoriju roda, već samo kategoriju pola.
Dok anđeli spavaju: Prof. dr Jovo Toševski - Žena i muškarac, dve suprotne sile /drugi deo/
Što se kontrole kako građani govore tiče, za to je, prema rečima našeg sagovornika, nadležna izvršna vlast, dok se sudska vlast stara o sankcijama.

„Problem je što da bi vas neko, recimo, uhapsio zato što niste koristili rodno neutralan ili rodno osetljiv jezik, za to bi bila potrebna ozbiljna državna mašinerija, a čini se da naša država još uvek ne raspolaže tolikim aparatom sile. Drugo, i sam aparat sile nije dovoljno upoznat sa odredbama ovog zakona“, objašnjava Ilić.

Još veći problem predstavlja činjenica da u srpskom jeziku nemamo muški i ženski rod za svaku imenicu — još niko nije odredio kako bi izgledao ženski ili muški rod pojedinih imenica. Predlagač, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predvideo je rok od tri godine u kome bi Odbor za standardizaciju srpskog jezika i druge stručne institucije trebalo da upodobe jezik sa odredbama zakona. Niko ne zna kako će to izgledati i čini se da će taj rok biti prolongiran.
Stižu li protesti kasno
Suštinski protesti protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti počeli su tek kada je zakon usvojen u parlamentu, predsednik ga potpisao i kada je stupio na snagu. Nisu li samim tim i protesti protiv njega zakasneli?
Zašto srbista ne želi da bude lingvistkinja /video/
Marija Stajić napominje da bi bilo bolje da su se stručne institucije oglasile ranije.

„Valjda niko nije mogao da veruje da će usvojiti takav nakaradan zakon koji je u suprotnosti sa svim mogućim pravilima srpskog jezika, zatim sa slobodom govora i izražavanja — sada vas neko primorava da menjate svoj maternji jezik i prisiljava vas kako ćete da se obraćate drugima i kako ćete sebe da oslovljavate“, objašnjava ona.

Ona kaže da je javna rasprava bila vremenski ograničena, kao da je imala za cilj da društveni akteri poput Matice srpske i pojedinci ne reaguju na vreme. On ipak smatra da će otpor zakonu postati žešći ukoliko dođe do njegove primene i kada se desi da neko bude kažnjen zato što nije koristio rodno osetljiv govor.
„Tek tada će verovatno otpor javnosti biti mnogo veći i tada će se verovatno probuditi neke institucije koje nisu reagovale pravovremeno kada je trebalo, u fazi rasprave. Nadam se da ćemo uspeti u tome da pojedine institucije malo više aktiviramo u narednom periodu“, ističe Ilić.
Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika ocenili su da se Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uvodi, kako je rečeno, nejezik. Zakonom su ugrožene ustavne slobode građana, gramatička struktura, rečnik i pojmovni sistem srpskoga i drugih jezika, kao i dostignuća dva stoleća razvoja nauke o srpskom jeziku i brige o srpskom književnom, odnosno standardnom jeziku, navodi se u saopštenju sa skupa.
Komentar