Povodom Mišustinove posete Kurilima vlasti Japana izrazile su protest ruskoj strani, koji je Moskva odbila da primi. Premijer Rusije može da posećuje bilo koji region zemlje, a Japan treba da razmišlja o mirovnom sporazumu, poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Predlog ruskog premijera za Kurile
Mišuststin je na Iturup stigao 26. jula što je bila i prva tačka njegovog putovanja na Daleki istok i u Sibir. Tokom posete predložio je da se na ostrvu napravi slobodna carinska zona koja bi, kako je istakao, pomogla preduzećima sa ostrva da uvoze potrebnu opremu i drugu robu.
Važno je pre svega razmišljati o poboljšanju života ljudi, stanovnika tih ostrva, kaže ekspert Ruskog institute za strateška istraživanja Andrej Gubin.
„Nek je to i 20.000 ljudi, oni tamo rade i to u dosta surovim klimatskim i radnim uslovima. I naravno, to bi značilo bolje uslove, privlačenje na prvom mestu ruskog biznisa, a onda i stranog, pošto je logično da domaći privrednici imaju neke preference. To je pre svega ono o čemu govori premijer: moguće oslobađanje od značajnog dela poreza, osim poreza na prihod, poboljšanje uslova za poslovanje i povlastice za biznis. I slobodna carinska zona je veoma interesantan momenat. Ona predviđa slobodan uvoz opreme i tehnike“, ističe Gubin.
Veoma Daleki istok
Ekspert dodaje da pošto su Kurili deo ruske teritorije i ovde treba preduzimati sve što se radi u celoj Rusiji, ali da treba uzeti u obzir specifičnost regiona.
„To nije samo Daleki istok, to je veoma Daleki istok. Reč je o specifičnoj teritoriji, odvojenoj od glavne teritorije Rusije, vrlo zavisna od vremenskih prilika zbog čega nema uvek komunikaciju čak ni sa susednim Sahalinom. Neosporno je da treba modernizovati infrastrukturu ne samo da bi ljudi mogli normalno da žive, da ostaju da tu rade, već i da bi dolazili novi radnici. A verovatno bi trebalo razmisliti i o tome da se privuku stanovnici susednog Japana“, navodi Gubin.
Komentarišući reakciju iz Japana, on ocenjuje da to nije nužno stav čitave vlade u Tokiju a utoliko ne čitavog japanskog naroda.
„I tamo ima raznih tendencija. Ima konzervativaca koji smatraju da su Kurili deo japanske teritorije i nameravaju da se bore za njihov povratak Tokiju, lepeći Rusiji razne i često ne baš laskave epitet. Takvima možemo samo da izrazimo saučešće“, primećuje ruski ekspert.
Privući japanski biznis
On takođe konstatuje da je pozicija zvaničnog Tokija u poslednje vreme bila dosta uzdržana, pa i u vreme kad je premijer bio Šinzo Abe, koji je vodio politiku razvoja odnosa s Rusijom.
„Premijer Jošihide Suga u mnogome nastavlja tu liniji, mada ima svoju specifičnost i verovatno pokušava da uzme u obzir interese većeg kruga ljudi, pa članovi njegovog kabineta dozvoljavaju sebi dosta oštre izjave , ne baš prijatan za Rusiju. Ipak, verujem da je moguće privući japanski biznis. Samo treba da se shvati šta konkretno oni žele tamo da rade, čime žele da se bave i pod kakvim uslovima. Sasvim je moguće da carinska zona i preference mogu da budu baš to što im treba“, kaže Gubin.
On komentariše i mišljenja i kritike koja se mogu čuti i u ruskoj javnosti da bilo kakav zajednički rad s Japancima na Kurilima, na Sahalinu ili bilo gde na Dalekom istoku može kasnije imati negativne posledice, zaključno s gubitkom teritorije.
„Iako takve izjave čujemo ponekad i od javnih ličnosti, posebno u blogosferi, to ne odgovara stvarnosti i raspoloženju strana. Ne radi se o predaji određene teritorije, a verujem da i Japanci to odlično razumeju, bez obzira na čitavu njihovu retoriku“, smatra Gubin.
Podsetimo, Moskva i Tokio od Drugog svetskog rata nemaju mirovni sporazum jer Japan postavlja kao uslov za to vraćanje ostrva na koje pretenduje — Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai. Stav Moskve je da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima ne može biti doveden u pitanje.