Mandićeva je pre devet godina donela Srbiji prvo olimpijsko zlato od osamostaljenja, a u Tokiju je uspela da postane prva sa dva najsjajnija odličja.
Takođe, Mandićeva je jedina tekvondoistkinja, uz Kineskinju Čen Žong (2000, 2004), sa dve zlatne medalje u kategoriju preko 67 kilograma.
Srpska tekvondoistkinja u velikom finalu Igara u Japanu pobedila je Južnokorejku Dabin Kor Li, a do trijumfa je došla nakon dramatičnog finiša u kom je sa dva udarca slomila otpor rivalke.
Mandićeva je slavila rezultatom 10:6, a sličan ishod bio je i pre devet godina kada je pobedila Francuskinju An-Karolin Žiraf (9:7).
Posle finala Milica je rekla da se medalje jako razlikuju, pošto su pred Tokio mnogi strani analitičari sumnjali u njene šanse za medalju.
„Meni se čini da je sada to tako. Prognoze stranih medija za mene pred Olimpijske igre su bile slabe, nisu verovali da mogu da pobedim, naročito posle Rija. Išli smo protiv svih šansi, sa verom u sebe, znala sam koliko sam sebe dala, da imam takvog trenera iza sebe, da smo maksimalno spremni, išli smo protiv svih šansi i našli se na podijumu!“, rekla je Mandićeva za RTS.
Milica je najavila povlačenje sa Olimpijskih igara, rekavši da su joj ovo bile poslednje, ali svi se nadaju da ćemo je gledati i za tri godine u Parizu.
„To i moj trener kaže. Treba mi odmor, da se slegnu utisci, da vidimo gde smo pošli i dokle smo stigli, to je najvrednije od svega, imam takve ljude i takvu podršku da ako budem nastavila znaću da imam jaka leđa“, istakla je Mandićeva.
Pa, ko zna. Možda o Milici Mandić posle Pariza budemo pričali o trostrukoj olimpijskoj šampionki, s obzirom da ima 29 godina i još nekoliko dobrih sezona, ako bude želela da se takmiči.
O tom potom, sada je na redu slavlje, a biće vremena za razmišljanje o budućnosti.