„Uprkos pokušajima da se politizuje ceo projekat i da se osujeti njegova realizacija, što je u interesu Zapada, a pre svega SAD, gasovod će uskoro biti pušten“, rekla je ona na brifingu u Moskvi.
Zaharova je ocenila da i, pored toga što je projekat u skladu sa svim normama međunarodnog prava, gasovod ispunjava sve kriterijume „zelene klimatske karte“ EU.
„Ma koliko čudne odluke bile odluke koje EU donosi i to pod pritiskom SAD, kao što je to bio slučaj nakon nedavnih američko-nemačkih pregovora, one nikako više ne mogu da promene objektivnu realnost da će projekat biti završen“, naglasila je Zaharova.
Rusija nikada gas nije koristila kao oružje
Zaharova je takođe rekla i da Rusija pitanje tranzita gasa nikada nije koristila kao oružje i nema nameru da to čini ubuduće.
Kako je rekla, Rusija se zalaže za depolitizaciju energetske saradnje.
„Nikada nismo imali nameru da obustavljamo pošiljke gasa Ukrajini ili kroz Ukrajinu. Sve što činimo je isključivo komercijalne prirode“, dodala je.
Uslov za tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško rekao je da ukoliko bude potražnje, biće i tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu.
„Prema procenama vodećih svetskih agencija, potražnja za gasom će samo rasti. U stvari, krajnji potrošači bi trebalo time i da se vode“, pojasnio je Gruško.
Pritom, diplomata se pita kako se „titanski napori“ Amerike da isključe Evropu sa ruskog gasa i pokušaj da je nateraju da kupuje američki slažu sa zahtevom da se zadrže direktne isporuke nakon 2024. godine.
„Ispostavlja se da će SAD morati da nagovaraju Evropljane da nastave da kupuju ruski gas“, ocenjuje Gruško.
Takođe ističe da se sve to odvija u kontekstu politike prelaska na zelenu energiju koju sledi Evropska unija i koju su podržale SAD, gde je gas okarakterisan kao prelazni energent na putu ka potpunoj dekarbonizaciji ekonomije.
„To se dešava uprkos tome što sam Kijev saopštava da mora da se oslobodi svake vrste zavisnosti od ruskog gasa. Nedavno se hvalio da je sposoban da koristi ukrajinski sistem za transport gasa u obrnutom smeru, to jest ne sa istoka na zapad, nego sa zapada na istok“, objasnio je Gruško.
Izgradnja gasovoda
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
SAD su u decembru 2019. godine uvele gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi.
Radovi su nastavljeni i godinu dana kasnije – u decembru 2020. brod za polaganje cevi „Fortuna“ položio je 2,6 kilometara cevi u nemačkim vodama.
SAD su u maju odustale od sankcija protiv operatora gasovoda, kompanije „Nord strim AG“, njenog direktora i saradnika, ali istovremeno i dalje nameravaju da spreče puštanje gasovoda u rad.
Govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je da je polaganje prvog kraka gasovoda završeno. On je precizirao da će izgradnja drugog kraka „Severnog toka 2“ trajati još oko dva meseca.