Nacrt Rezolucije koju su SB UN podnele Rusija i Kina, pokazuje da je bez obzira na ishod ustanova visokog predstavnika u BiH izgubila podršku vodećih sila. Sa ili bez usvajanja Rezolucije, koja predviđa gašenje OHR iduće godine, ta institucija u Sarajevu, izvesno je, ne može imati staru snagu. Kojom polugom će onda Zapad „upravljati“ procesima u BiH?
Nema dileme da je visoki predstavnik kao dugogodišnje „oružje zapadne moći“ u Bosni koje jača Sarajevo, a slabi Republiku Srpsku — izgubio međunarodni kredibilitet.
A najavljenim ignorisanjem od strane Republike Srpske, koja je odavno otkazala poslušnost Valentinu Incku poredeći ga sa Andrićevim „konzulom“ iz „Travničke hronike“, OHR gubi legitimitet i u samoj BiH.
Ključ za zapadni protektorat u BiH u Ustavnom sudu
Iako se konačan kraj OHR još ne vidi jasno, uprkos tome što Kristijan Šmit, naslednik Valentina Incka, nije dobio podršku UN (nije je imao ni njegov prethodnik), pitanje koje se otvara, jeste da li bi sa oduzimanjem ovlašćenja visokom predstavniku bila suštinski smanjena i prinuda kojom spoljni faktor vlada u BiH?
Nenad Kecmanović, doktor političkih nauka, u razgovoru za Sputnjik kaže da će spoljni uticaj u slučaju gašenja OHR biti smanjen, bar i simbolički, podsećajući da je nekadašnji visoki predstavnik Volfgang Petrič već upozorio Šmita da pre odlaska u Sarajevo razmisli kako će izaći na kraj sa Dodikom i Rusima.
Međutim, svođenjem ovlašćenja novog visokog predstavnika na ona koja su precizno navedena u Dejtonu, navodi naš sagovornik, opet ne bi bio ukinut protektorat.
„Stranci i bez visokog predstavnika imaju kontrolni paket u Ustavnom sudu. Postoje inostrani savetnici u obaveštajno-bezbednosnim agencijama koji praktično sve drže u svojim rukama. Slično je i sa Oružanim snagama BiH. Najzad, u zajedničkim strukturama vlasti svugde imate domaće kadrove koji rade za njih. Oni tu mrežu pletu već 30 godina.“
Nadležnosti Srpske već otete
Iako izvorni Dejton predviđa visoko decentralizovani sistem sa velikom autonomijom delova, što su potpisale sve tri strane i garantovao međunarodni faktor, mehanizam po kojem je najdrastičnije promenjeno ustavno uređenje po Dejtonu, bilo je prenošenje entitetskih nadležnosti na zajedničke organe. Drugim rečima, kaže Kecmanović, reč je o otimanju tih nadležnosti i njihovoj centralizaciji, što predstavlja ključni problem.
„Amerikanci su skrojili dejtonsku Bosnu, pa su je onda godinama rušili, da bi sad branili neku svoju verziju Dejtona koja sve manje ima veze sa izvornom. Strategija zapadnih saveznika svodi se na to da ustavnim inženjeringom naprave centralizovanu unitarnu državu koju oni zovu jedinstvena građanska Bosna, da bi je lakše, efikasnije i jeftinije kontrolisali.“
Na pitanje zašto bi uopšte Zapad trebalo da kontroliše BiH, Kecmanović kaže da je problem u tome što se to nekako podrazumeva.
„Možda deluje naivno, ali ne bi li bilo prirodno da BiH kontrolišu ljudi koji u njoj žive. A ako im treba zaštita neke velike sile, onda bi valjda trebalo da imaju pravo da izaberu koja će to sila biti. Bošnjaci bi iskreno izabrali Tursku kada bi bila dovoljno jaka, pa su uprli oči u Ameriku, Hrvati bi verovatno — Nemačku, Srbi — Rusiju i Kinu. Federacija hoće u NATO, a Srpska, kao ni Srbija, neće. Jedino bi se svi rado priključili EU, ali ona ih neće i to ne samo sada, nego nikada. Ni te divergentne spoljnopolitičke orijentacije ne da im da budu jedinstvena država.“
I RS ćuti o povraćaju nadležnosti
Nedoumica koja intrigira javnost je i da li bi ukidanjem Kancelarije Republika Srpska mogla da zatraži povraćaj nadležnosti koje su joj oduzete i poništi sve nametnute zakone visokih predstavnika.
Ova tema, ukazuje profesor ustavnog prava Milan Blagojević, prvi sudija koji je odbio da primeni zakon nametnut od strane Valentina Incka, kaže za Sputnjik da se o temi povraćaja nadležnosti u RS ne govori.
Razlog je taj što su, tvrdi, u Parlamentarnoj skupštini BiH u donošenju nekih neustavnih zakona o prihvatanju nametnutih zakona OHR učestvovali i srpski predstavnici iz Republike Srpske.
„Biću direktan u odgovoru na ovo vaše pitanje i reći da su to činili i sadašnja vlast i sadašnja opozicija u Republici Srpskoj i to sve političke stranke i jednog i drugog bloka. Niko od njih do danas nije izašao pred javnost i rekao da je na to bio prinuđen, što bi podrazumevalo i da kaže ko ga je prinudio i da li je to OHR. A kad bi samo jedan od njih to rekao i izneo dokaze za to, takvi zakoni bi morali biti proglašeni neustavnim, jer je neustavan zakon za koji je makar i jedan od poslanika glasao pod prinudom OHR.“