„Oni su imali teške međusobne okršaje i u vreme kada su zajedno bili opozicija, Jasno je bilo i u godinama pre nego što je Milo Đukanović pao sa vlasti da jedino što ih spaja i može da dovede do njihove političke saradnje, jeste da se Đukanović skloni, a da kad se to desi, da će njihovi međusobni sukobi biti nastavljeni. To se i desilo i sada je do izražaja došla ta ogromna razlika među njima, koja se pre svega ogleda u spoljnoj politici“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Kočnica za nove izbore
„Sad vidimo da su od izbora 30. avgusta prošle godine te njihove razlike samo eksplodirale i da nema čvrstog konsenzusa koji je dalekosežniji od sklanjanja Đukanovića sa vlasti i koji bi povezao ova dva bloka — građanski i srpski nacionalni. Naravno, DF želi da ima veću ulogu u vlasti, a sa druge strane vrlo dobro zna da izbori ipak nisu najbolji potez i da se crnogorska javnost umorila od politike“, zapaža Živković.
Pat pozicija
„Na taj način ih nekako drže u pat poziciji. Zanimljiv je, s druge strane,odnos URE prema Zdravku Krivokapiću. Moj je osećaj da prosto Krivokapić njima služi i da se oni nadaju da on može biti neka vrsta političkog projekta stvaranja novog lidera, koji će moći da privuče srpsko biračko telo. Ako bi se to desilo, nadaju se da bi onda mogli da marginalizuju DF i to bi im bilo važno, jer bi dobili glavno srpsko biračko telo koje je protiv DPS-a“, obrazlaže sagovornik Sputnjika.
Odluka je na DF-u
„Mislim da bi potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC spustilo političke tenzije u Crnoj Gori i ojačalo poziciju Krivokapića, a da bi on potpisivanjem tog ugovora sebi najbolje kupio vreme i dobio šansu da i dalje bude premijer, ali ne kao vrsta kompromisnog rešenja između ova dva politička bloka“, smatra sagovornik Sputnjika.