Šta koči odluku o novim izborima u Crnoj Gori

Bogdan Živković, istoričar i hroničar političkih dešavanja u Crnoj Gori, objašnjava da razlike između Demokratskog fronta, sa jedne strane, i demokrata i URE, sa druge, nisu nove.

„Oni su imali teške međusobne okršaje i u vreme kada su zajedno bili opozicija, Jasno je bilo i u godinama pre nego što je Milo Đukanović pao sa vlasti da jedino što ih spaja i može da dovede do njihove političke saradnje, jeste da se Đukanović skloni, a da kad se to desi, da će njihovi međusobni sukobi biti nastavljeni. To se i desilo i sada je do izražaja došla ta ogromna razlika među njima, koja se pre svega ogleda u spoljnoj politici“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

Kočnica za nove izbore

Demokrate i URA su vrlo vezane za EU i zapadne centre moći, sa kojima deluju u sinergiji, napominje Živković, dok DF, iako je deklarativno za ulazak Crne Gore u EU, ima daleko drugačiji stav prema EU i Zapadu uopšte i daleko je bliži Srbiji i Rusiji.

„Sad vidimo da su od izbora 30. avgusta prošle godine te njihove razlike samo eksplodirale i da nema čvrstog konsenzusa koji je dalekosežniji od sklanjanja Đukanovića sa vlasti i koji bi povezao ova dva bloka — građanski i srpski nacionalni. Naravno, DF želi da ima veću ulogu u vlasti, a sa druge strane vrlo dobro zna da izbori ipak nisu najbolji potez i da se crnogorska javnost umorila od politike“, zapaža Živković.

To je, po mišljenju Živkovića, karta na koju demokrate i URA i igraju, jer su svesni da koliko god da DF može da ugrozi podršku vlade, sa druge strane lideri Fronta nisu još spremni da izađu na izbore.

Pat pozicija

„Na taj način ih nekako drže u pat poziciji. Zanimljiv je, s druge strane,odnos URE prema Zdravku Krivokapiću. Moj je osećaj da prosto Krivokapić njima služi i da se oni nadaju da on može biti neka vrsta političkog projekta stvaranja novog lidera, koji će moći da privuče srpsko biračko telo. Ako bi se to desilo, nadaju se da bi onda mogli da marginalizuju DF i to bi im bilo važno, jer bi dobili glavno srpsko biračko telo koje je protiv DPS-a“, obrazlaže sagovornik Sputnjika.

Sadašnje stanje stvari je, kako ocenjuje Živković, pat pozicija u kojoj su akteri sa vrlo različitim politikama i koji teško mogu da pronađu kompromis, jer su na neki način i suprotstavljeni jedni drugima i pucaju na isto biračko telo.

Kako će se razmrsiti čvor u Crnoj Gori — sprema li se ključni sastanak

24 Jun 2021, 10:19

„U toj kompleksnoj kombinatorici među njima ne može da dođe do sporazuma. U suštini, sada je glavno kako će DF reagovati. Dve su opcije: da zahteva izbore, što može da uradi obarajući vladu, ili da pusti ovu vladu da odradi mandat i da se pozicionira kao neka vrsta unutrašnje opozicije. To jest, da bude deo vlasti koji je suprotstavljen vladi i koji može da profitira na nezadovoljstvu građana. To je neka politika koja se čini kao manje zlo za DF, jer nije sigurno da bi Front na novim izborima mogao da prođe bolje nego što je prolazio ranije“, navodi Živković.

Odluka je na DF-u

S druge strane, u povišenoj političkoj temperaturi u Crnoj Gori svako ko bi, napominje sagovornik Sputnjika, oborio vladu i dao neku šansu DPS-u da se vrati na vlast, bio bi u dobrom delu biračkog tela posmatran kao neko ko je izdao zajedničku borbu.

„Mislim da bi potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC spustilo političke tenzije u Crnoj Gori i ojačalo poziciju Krivokapića, a da bi on potpisivanjem tog ugovora sebi najbolje kupio vreme i dobio šansu da i dalje bude premijer, ali ne kao vrsta kompromisnog rešenja između ova dva politička bloka“, smatra sagovornik Sputnjika.

Drugim rečima, zaključuje Živković, trenutna vlast u Crnoj Gori preživljava kao kompromisno rešenje u kome niko nije do kraja zadovoljan, ali u kome je antiraspoloženje protiv DPS-a činilac koji će ih držati na okupu do daljeg. Da li će biti rekonstrukcije crnogorske vlade, to zavisi isključivo od DF-a, odnosno od toga hoće li se nečim tako malim oni zadovoljiti i to prihvatiti.