Crna Gora kao poligon NATO-a
„Ovo nije pomoć NATO-a Vojsci Crne Gore, već podrška, odnosno obuka crnogorskog kadra, koji koristeći prvi softver treba da nauči na koji način da koristi logistiku NATO-u. Dakle, ta takozvana pomoć je uglavnom usmerena ka ostvarenju pretpostavke NATO-a za njegovu strategiju na tom prostoru. Crna Gora, i kada je primana u NATO, primljena je pre svega zbog položaja i zbog zatvaranja ovog prostora pod kontrolom NATO pakta“, napominje profesor Kovač.
„Nadgledanje“ država van NATO-a
„Otuda je i NATO Crnu Goru prihvatio pre svega kao mogućnost za logističku dominaciju za svoje potrebe i izgradnju komunikacije ka unutrašnjosti jugoistoka Evrope. Softver koji se tiče logistike i obaveštajno-izviđačke delatnosti nije zamišljen kao pomoć vojsci Crne Gore, jer ona svojom organizacijom i sastavom ne može u nekoj meri da iskoristi iste, a nema ni potrebe za tim u operativnom smislu da koristi jedan tako razvijeni softver“, objašnjava Kovač.
„Zato je sigurno da će prikupljanje obaveštajnih podataka, njihova analiza i sve što ide uz to biti usmereno na države koje nisu u NATO, gde će kao predmet interesovanja prednjačiti Srbija, BiH, Republika Srpska i prostor Kosova i Metohije. Dakle, drugi softver faktički ima namenu da ubrza obradu podataka koji će stići u centralu NATO-a“, navodi profesor Kovač.