Kurti je kazao da nije tačno da nisu prihvatili stavove koje je ponudila EU i dodao da je prištinska delegacija prihvatila da dođe ponovo u Brisel u avgustu i u septembru.
Premijer privremenih institucija u Prištini kaže da su prihvatili da osude bilo kakvu akciju ili deklaraciju koja bi remetila stabilnost.
„Ali smo insistirali da ta tačka bude još čvršća tako što bi se pominjao mir i sigurnosti, a ne samo stabilnost“, rekao je Kurti obraćajući se srpskim novinarima na srpskom, prenosi Tanjug.
Kurti tvrdi da danas nije usvojena deklaracija zato što predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da se razgovara o nestalim licima i nekim drugim pitanjima.
Vučiću je, kako je rekao, dao tri knjige, a srpska strana mu je uzvratila sa više od tri uvrede.
„Ja sam im dao knjigu Nataše Kandić i ta knjiga dokumentuje da je 1.133 dece ubijeno na KiM, a to se sve desilo 1998-1999. I dalje se 109 dece vode kao nestala“, rekao je on.
Dodao je da je druga knjiga, koju je dao Vučiću, „ispovest silovanih žena od strane srpske policije i vojske“, a treća koja govori, kako je rekao, o „istrebljenju Albanaca od 1878. do 1884.“.
„Time sam dokazao da sve ovo što se desilo 1998-1999 nije prvi zločin, već nešto što se ponavlja. Srbija je došla na Kosovo genocidom i otišla genocidom“, poručio je Kurti.
Prvi genocid, prema njegovim rečima, „desio se u Kuršumliji, Leskovcu, Prokuplju, Toplici, Vranju i Nišu, odakle je mnogo Albanaca koji su danas na Kosovu poreklom“, tvrdi Kurti, navodeći da su Albanci proterani iz tih krajeva.
„Hteo sam da kažem da imamo dugu istoriju - mi Albanci i Srbija kao država. Nikada ne kažem, kao drugi, da su Srbi genocidan narod. Kažem da je Srbija učinila genocid, to jest da je njeno rukovodstvo odgovorno za genocid“, kaže Kurti.
Upitan šta je sa zločinima nad Srbima, rekao je da će se Priština pobrinuti da nijedan zločin ne zastari i da bude rasvetljen u „kosovskom“ i međunarodnom pravnom sistemu.
Podsetio je da je Kosovo bilo pod međunarodnim protektoratom i da je pravosuđe bilo u nadležnosti međunarodne zajednice.
Srbiji je poručio da joj je potrebno suočavanje sa prošlošću, a Priština je, dodaje, protiv bilo kakvog nasilja na Kosovu, posebno, tvrdi, protiv manjina.
„Nasilje dolazi od onih koji žele podelu Kosova i koji žele da dokažu da Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno“, tvrdi Kurti i podseća na ubistvo srpskih mladića u pećkom kafiću „Panda“, za koje optužuje Državnu bezbednost „koja je htela da okrivi OVK“.
„Mi osuđujemo sve incidente i želimo da radimo zajedno sa Srbima na KiM, ali moramo da pričamo istinu o državi Srbiji“, podvukao je on.
Upitan za slučaj Dragice Gašić, povratnice u Đakovicu, rekao je da mu je „žao što direktor Kancelarije za KiM Petar Petković zloupotrebljava starce pa ih dovode na Vidovdan na Kosovo sa kamerama“.
Tvrdi da svi koji imaju neku svojinu na Kosovu mogu da se vrate, ali ne na „svojinu koju im je dao Slobodan Milošević“.
Upitan da li spominjanje nečega što se dogodilo pre 150 godina doprinosu postizanju dogovora Kurti je odgovorio pitanje „zašto bi imali problem sa suočavanje sa prošlošću ako ste čisti“.
„Bez suočavanja sa prošlošću nećemo imati dobru budućnost. Ja sam čovek okrenut budućnosti, ali ne možete se baviti nestalim licima, a da kažete da u državi Srbiji to pitanje vodi Veljko Odalović. To je suludo“, kaže Kurti.
Kurti je ukazao da je Priština priznala Haški tribunal, Unmik, i sada, kako je rekao, „najspecijalniji sud“, ali da predsednik Srbije nije priznao ni Haški tribunal.
„Rekao je da je NATO teroristička organizacija i to je ponovio i danas“, tvrdi Kurti.
Tvrdi i da je bilo mnogo više optužnica koje je UNMIK podigao protiv Albancima tokom rata, nego protiv Srba i da je to nepravda koja treba da se ispravi time što će Kosovo imati pravni sistem za sve zločine koji su se dogodili bez obzira na nacionalnu pripadnost.
On kaže da nema sumnje da je Srbija počinila zločine u celoj bivšoj Jugoslaviji i da to dokazuje činjenica da se 19 država sveta udružilo u NATO bombardovanju.
Kurti tvrdi i da je na današnjem sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu predložio sporazum od šest tačaka, koji je nazvao „Deklaracijom o miru“ ali da je on „odbijen bez čitanja“.
„Tražili smo da se eliminiše i 11 tačaka, 11 barijera koje Srbija nameće Kosovu u trgovini, ali je Vučić i to odbio i nije želeo da ih čuje“, tvrdi Kurti.