Najvažnija imovina BIP-a u Beogradu su proizvodni kompleks u Ulici Vojvode Radomira Putnika u Beogradu, lokacija kod Mostara, čija je ukupna realna površina veća od 26,7 hiljada kvadratnih metara, i fabrika sokova na Zrenjaninskom putu koja je na više od 11,8 hiljada metara kvadratnih.
U prodajnom paketu su Fabrika piva i slada Čačak, poslovni objekti u Obrenovcu, Kosovskoj Mitrovici, Alibunaru, prodajni centar u Kragujevcu i stan u Budvi.
Najznačajniji pogoni koji se prodaju jesu fabrike piva i sokova u Beogradu, kao i „Fabrika piva i slada Čačak”. Prodaju se, takođe, po dva poslovna objekta u Obrenovcu i južnom delu Kosovske Mitrovice, žigovi za pivo, kvas i sokove registrovani u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Čačanski pogon BIP-a smešten je u industrijskom delu grada i obuhvata poslovni prostor od 5.519 (sladara) i 6.056 kvadrata (pivara).
Kupcima su ponuđene i opreme iz ova dva pogona u Čačku koje obuhvataju uređaje iz varionice, vriono-ležnog podruma, sušare, energetike, opreme za otakanje piva i sirćeta, kontrolu kvaliteta i oprema sladare.
Sa BIP-om prodaje se i 12 registrovanih žigova u Srbiji među kojima su BG svetlo i tamno pivo, i ruski kvas, kao i tri međunarodna žiga.
Kao važna imovina BIP-a navedena su i sporna prava na sirćetani u Beogradu, kao i oprema u proizvodnim pogonima u Beogradu i Čačku.
Krajnji rok za dostavljanje ponuda za kupovinu BIP-a u stečaju je 16. avgust.
Beogradska industrija piva je u stečaju od 2016. godine, preneo je B92.
Pivarstvo u Srbiji osnovano je 1839. godine kad je po nalogu kneza Miloša Obrenovića ta dužnost poverena mlinaru iz Sremske Mitrovice, Jovanu Vajnhapalu, inače Čehu.
Čačak je bio među prvim mestima u Kneževini Srbiji gde se kuvalo i točilo pivo, a za to je zaslužan industrijalac iz Rume, Ferdinand Kren, koji je pod dolasku u Čačak 1850 osnovao zanatsku radnju za proizvodnju piva.
U Čačku se samostalno pivarstvo održalo do polovine prošlog stoleća, tada je tadašnja čačanska pivara pod nazivom „Ovčar” pripojena poslovnom sistemu BIP-a.