Jer, ono što ogromna većina Srba i svih onih koji poštuju međunarodno pravo zna – da je Kosovo samoproglašena i okupirana teritorija — poslednjih dana može da bude jasno vidljivo čak i promoterima te lažne i nakazne tvorevine — „Republike Kosovo“.
Postoji li uopšte država priznata i podržana od strane razvijenog sveta, koja sistemski, podlo i primitivno ne dopušta jednoj ženi da živi u svom stanu i kupuje hleb i salamu u lokalnom dućanu jer je druge nacionalnosti. Jer je Srpkinja.
Dragica Gašić, jedini povratnik u Đakovicu, već mesec dana prkosi užasnoj torturi i Albanaca i „institucija“ samo zato jer se vratila.
Samo zato jer je, simbolički, ona država, a oni nepostojeći provizorijum.
Postoji li uopšte zemlja u kojoj ljudi umiru od zatrovane vode, a onda za to okrive narod koji su prethodno proterali.
To se desilo u Dečanima gde je 900 ljudi prijavilo trovanje, a dvoje je preminulo od pijaće vode za koju je zvanična laboratorija potvrdila da nije zatrovana.
Ipak, to nije sprečilo prištinsku „elitu“ da puste u etar — svoj prepoznatljivi opasni otrov koji su koristili decenijama.
Poslanik Haradinajeve stranke Time Kadrijaj samouvereno je saopštila rezultat svog detektivskog istraživanja, da je jedan od stanovnika video „dvojicu sumnjivih Srba“ u Dečanima pre izbijanja afere o navodnom trovanju vode u tom gradu.
Bez dokaza, bez odgovornosti, bez razuma. Pokušali su, po ugledu na neke zapadne uzore koji u svakom „trovanju“ vide Rusiju, da u Dečanima otvore srpsku „aferu Skripalj“.
Ali, nisu uspeli, između ostalog i zbog toga jer nisu država već improvizacija.
Postoji li uopšte država u kojoj bez bilo kakve reakcije nevladinih dobročinitelja i osetljivih pipaka savremenog Zapada može da se prebije čovek jer je druge nacionalnosti.
Srbin Ranko Bacić iz sela Klina danima leži u bolnici gotovo bez kontakta sa porodicom i sa dva slomljena rebra. Jer su ga komšije Albanci gazili na ulici iz čista mira.
Samo zato jer je on simbol države Srbije, a oni bespravne kreature nepriznate od većine sveta.
Ne postoji zemlja koja, kao lažno Kosovo, potpisuje sporazume, pa se hvali time da ih neće primenjivati i za to dobija aplauze.
Niti zemlja koja ruši i pali tuđe spomenike, crkve, svetinje, a onda tvrdi da je to istorijsko blago u stvari njeno, pa valjda zato može i da ga uništava.
Nema takve države jer to nije država. Što pre se prihvati ta nepoljuljana realnost, biće bolje za sve.
Zato je valjda pomalo i utihnula mantra da Srbija mora da prihvati realnost da Kosovo nije Srbija.
A sve glasnije se čuje — Kosovo nije država.