Na desetine ubijenih, kolaps transporta, zatvoreni tržni centri i prodavnice, preteća nestašica hrane, bilans su nemira koji traju već nekoliko dana bez izgleda da budu umireni u skorije vreme, iako je vlada na ulice poslala 25 000 vojnika.
Od kada su protesti počeli, vladini zvaničnici govorili su o tome da su dobro organizovani od strane funkcionera i obaveštajaca blisko povezanih sa bivšim predsednikom Džejkobom Zumom, a ugledni južnoafrički veb magazin „Dejli Maverik“ piše da se radi o dvanaestoro visokih obaveštajnih, političkih i funkcionera Afričkog nacionalnog kongresa, stranke koja Južnom Afrikom vlada od pada režima aparthejda 1994.
Među onima koji su, kako vladini zvaničnici kažu, uz pomoć "novog oružja" - društvenih mreža, Votsapa, Telegrama i Tvitera organizovali nasilje na ulicama južnoafričkih radova je i bliski Zumin saradnik, obaveštajac i bivši južnoafrički ambasador u Japanu Tulani Dlomo. Među dvanaestoro osumnjičenih kolovođa nalazi se i jedna od njegovih kćeri (Zuma ima dvadesetoro dece), kao i funkcioneri fondacije koja nosi Zumino ime.
Nasilje u Južnoj Africi - moć društvenih mreža na delu
Društvene mreže postale su, očigledno platforma pomoću koje je moguće organizovati i upravljati pobunom, pogotovo u afričkim zemljama, gde su društvene mreže, kako kaže stručnjak za politička pitanja Afrike i doktorand na beogradskom Fakultetu političkih nauka Danilo Babić, veoma popularne.
Južnoafrička policija sa puškama na gotovs
© AFP 2023 / PHILL MAGAKOE
Južna Afrika, čija populacija broji 59,67 miliona ljudi, ima oko 100 miliona mobilnih telefona, s obzirom da jedna osoba poseduje veći broj SIM kartica, dok prema podacima južnoafričkih vlasti iz juna meseca, korisnika Interneta u toj zemlji ima 38,19 miliona, a aktivnih korisnika društvenih mreža 25 miliona.
„Afrika obiluje mladom populacijom i njima je to najatraktivniji način da dođu do sadržaja i da se organizuju. Protesti su organizovani, pre svega, putem platforme Telegram, da bi se kasnije proširili na Tviter i Fejsbuk i tu dodatno pojačavali. Jedan od razloga zašto su protesti uspeli da se rasplamsaju je to što u Južnoj Africi ne postoje gašenja interneta, što je karakteristično za neke druge afričke države. U Ugandi, vrlo često i u Etiopiji, kamerunu ili nekom drugim državama, vlasti jednostavno ugase internet, jednostavno ga nema na tri, četiri dana, dok ne prođe neka rizična situacija“, objašnjava Babić.
Za razliku od drugih afričkih država, za Južnu Afriku važi da se radi o najrazvijenijoj demokratiji na afričkom kontinentu i gašenje Interneta ne uzima se u obzir, dodaje naš sagovornik.
Zbog toga je moguće, kao i u drugim demokratskim državama, samo prijaviti nekoga kompanijama koje su vlasnici društvenih mreža. Tako je, na primer, sa Tvitera na 12 sati suspendovan nalog lidera partije Borci za ekonomske slobode Juliusa Maleme, koji je osudio izlazak vojske na ulice, navodeći da se radi o objavi rata civilima.
Od osvajanja radio stanica do organizovanja preko društvenih mreža
Na početku razgovora o moći društvenih mreža u osvajanju vlasti, IT konsultant Vojislav Rodić priseća se kako su izgledali državni udari u postkolonijalnoj Africi u XX veku – grupa podoficira bi osvajala radio-stanicu, pročitala proglas, uhapsila predsednika i druge državne rukovodioce i sve bi bilo završeno za jedan dan. Radio je bio glavni medij pomoću koga je organizovan genocid u Ruandi devedesetih godina, dodaje naš sagovornik.
Bivši južnoafrički predsednik Džejkob Zuma
© AFP 2023 / EMMANUEL CROSET
Prvi put društvene mreže počinju da igraju ulogu u povezivanju i organizaciji demonstranata tokom „arapskog proleća“ koje je počelu na afričkom tlu, u Tunisu i Egiptu i Libiji, navodi Rodić.
Od pre pet godina, kada je mobilni telefon bio na prvom mestu kada je reč o korišćenju Interneta, došli smo do toga da najveći broj ljudi nema ni jedan drugi uređaj osim mobilnog telefona.
„Društvene mreže, koje svoje servise nude besplatno, idealan su način da se preko njih povezuju i koordinišu grupe onih koji protestuju. A ko ih povezuje i koordiniše? To su uvek neke snage iz senke. Za posmatrača na društvenoj mreži sve to izgleda kao spontani proces, događanje naroda, kako se nekada govorilo, a u stvari, u pozadini je uvek neko ko upravlja tim procesom“, kaže Rodić.
Društvene mreže odigrale su ulogu u iniciranju protesta u Južnoj Africi i u koordinaciji onih koji učestvuju u njima.
„Ne moraju svi da imaju mobilne telefone, dovoljno je da neko ko će za sobom da povede nekoliko desetina, stotina ili hiljada ljudi, bude dobro povezan, da prima uputstva, da dobija informacije o tome gde je policija napravila kordon… To je nivo komunikacije kakav imaju i profesionalne jedinice koje imaju zatvorene sisteme komunikacije. Društvene mreže su otvorene i pristupačne svima i ključ je u brzini prenošenja informacije“, navodi Rodić.
Nemiri su izazvani borbom frakcija u stranci koja je Južnoj Africi donela slobodu
Nemiri izazvani nalogom Ustavnog suda Južne Afrike da bivši predsednik bude priveden zbog i zatvoren na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja ove institucije za sada su odneli 72 života, dok je 1200 ljudi uhapšeno. Nasilje je najviše maha uzelo u dve provincije – Kva Zulu Natal, provincije iz koje je Zuma potekao i Gauteng u kojoj se nalaze finansijski centar Juhanezburg i prestonica Pretorija.
Zbog nasilja zatvoreni su važna luka u zemlji, Durban, kao i najveća rafinerija nafte, Sapref, a ciljanim sabotažama, paljenjem kamiona, demonstranti su izazvali blokadu najvažnijih saobraćajnica. Takođe je zatvorena većina tržnih centara i radnji, pa stanovnicima preti nestašica hrane.
Demonstranti pljačkaju prodavnicu u jednom od predgrađa Johanezburga
© AFP 2023 / PHILL MAGAKOE
Južnoafrička valuta Rand pala je za tri odsto u odnosu na dolar u samo nekoliko dana, kao i vrednost akcija najvećih trgovinskih lanaca. Međutim, indeks južnoafričke berze ostao je stabilan i čak je porastao za 1,6 odsto.
Govoreći o prirodi sukoba u Južnoj Africi, Babić napominje da se radi o sukobu različitih frakcija u okviru Afričkog nacionalnog kongresa (ANK), političke organizacije koja je Južnoj Africi donela slobodu od rasističkog uređenja poznatog kao aparthejd.
„Deluje da bivši saradnici Džejkoba Zume orkestriraju ove proteste. Mislim da je izborom sadašnjeg predsednika Sirila Ramampose ANK želeo da se rebrendira, da napravi otklon od korupcionaških afera koje su krasile Zumin mandat i da tako ostane na vlasti. Oni su u tome uspeli, međutim, izgleda da preraspodele kolača unutar stranke i tajni dogovori nisu ispoštovani i da Zumina frakcija nije zadovoljna kolačem koji je dobila. Zumino hapšenje, koje zapravo nije suštinsko bio je okidač koji je pokrenuo nezadovoljstvo, ali i dalje mislim da je to samo povod, a ne pravi uzrok protesta“, kaže Babić.
Pravi uzroci nezadovoljstva, dodaje naš sagovornik, nalaze se u siromaštvu i nejednakosti velikog broja stanovnika koja se odražava u stopi nezaposlenosti od oko 32 odsto. Većina nezaposlenih je do pandemije kovida radila u sivoj ekonomskoj zoni, koja je zbog zaključavanja nestala, a Zumino hapšenje samo je prilika da se nezadovoljstvo iskaže, zaključuje Babić.
Zuma je na petnaestomesečnu kaznu zatvora osuđen zato što se od jula 2019. nije pojavio pred takozvanom Zondo komisijom –specijalnom komisijom koji istražuje korupciju tokom njegove vlade od 2009. do 2018. Po šesnaest tačaka optužnice, Zuma je osumnjičen za korupciju, reketiranje, prevaru i pranje novca, a procene su da su te aktivnosti, koje je bivši predsednik sprovodio u saradnji sa moćnom južnoafričkom porodicom Gupta, njegovu državu koštalo trećine BDP-a.