Momak rođen u mestu Kastelamare di Stabija, 25. februara 1999. godine, odbranio je tri jedanaesterca u penal seriji finala Evropskog prvenstva, zavredio je trofej za najboljeg igrača turnira, ali kao da mu to sve nije bilo bitno.
Šut Bukaja Sake i odbrana Donarume značili su kraj utakmice i momenat da se započne veliko slavlje, ali – Điđi je samo odšetao od gola, kao da se ništa nije dogodilo, sve dok na njemu saigrači nisu formirali „piramidu radosti“.
„Nije se mnogo pričalo o njegovoj reakciji. Mislila sam na trenutak da još nije gotovo jer Donaruma nije slavio, ali je bilo gotovo. On je samo toliko hladan“, navela je novinarka Sonja Nikčević.
Neki bi pomislili da 22-godišnjak možda nije bio svestan momenta, da se nije nadao, očekivao, ali Donaruma nije običan 22-godišnjak.
On je od 2015. godine član prvog tima Milana, a u vatru ga je gurnuo ko drugi nego Siniša Mihajlović, čovek sa instančanim njuhom za talenat, vrednost, zalaganje, šampionsku krv kakvu i on sam ima.
Prevario je Engleze Donaruma, sve nas, ali ne i Mihajlovića, još davne 2015. godine.
„Sećam se, primio sam gol od Sasuola... Posle greške teško je naći način da se to svari. Razmišljao sam o tome. Stalno. Bio sam utučen, ali me je Mihajlović pozvao i pokazao mi jedan od golova koje je dao Frančesku Toldu, sa još veće razdaljine. Rekao mi je da i najbolji greše, vratio mi je samopouzdanje i te reči su mi bile veoma važne“, naveo je Donaruma.
Od tog momenta, Điđi se nije pomerio sa gola Milana, sve do ove godine kada je klub odlučio da ga pusti bez obeštećenja i da mu dozvoli da ode u Francusku, odnosno u Pari Sen Žermen, čiji će član postati u narednim danima.
Italija se odrekla svog deteta, ali je ono našlo najbolji način da se zahvali svojoj državi – titulom šampiona Evrope.