Rezolucija je očekivana jer, kako kaže Rodić, Priština na Srbe generalno gleda kao na genocidni narod i svako malo najavljuje tužbe za genocid protiv Srbije.
Rezolucija Prištine žešća od crnogorske
Međutim, iako Srbija ne spori da je u Srebrenici počinjen zločin, nije prihvatila tezu da je tamo počinjen genocid. Rodić, gostujući u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“, primećuje da je kosovska rezolucija u odnosu na onu usvojenu u Crnoj Gori čak žešća pa se govori o ubijenih 8.000 „žena, dece i muškaraca“, dok ova druga navodi da je ubijeno 8.000 „civila bošnjačke nacionalnosti“, ne pominjući žene i decu.
„Albancima nije teško kalemiti. Oni su se pokazali kao uporni u izmišljanju istorijskih činjenica. Sama rezolucija iz Podgorice koja jeste u nekim crtama blaža pominje više od 8.000 ubijenih i zahteva kažnjavanje onih koji to negiraju. U tom slučaju trebalo bi da bude kažnjena i sudija Priska Matimba Nijambe“, sarkastično konstatuje naš sagovornik , imajući u vidu predsedavajuću Apelacionog veća Haškog mehanizma koja je izdvojila mišljenje prilikom izricanja presude generalu Ratku Mladiću.
Pritom, kako naglašava, svi koji se hvataju za Srebrenicu u prvi plan ističu pomirenje, a njega ne može biti ako se pravično ne priznaju sve žrtve, uključujući srpske.
Na pitanje ima li Srbija odgovor na poplavu sličnih rezolucija, Rodić navodi da, iako se Srbi previše vode idejom da će istina pobediti, nepravdu treba prihvatiti racionalno i s njom se nositi.
„Kako bude rasla naša ekonomska i svaka druga moć mislim da će i naša istina isplivati. U tome imamo sjajnog saveznika u kosovskim Albancima čije nam nadmeno ponašanje ide na ruku. Oni bi svoje ciljeve, recimo preuzimanja naših manastira, mnogo lakše ostvarili kad bi oko njih sadili cveće i kosili travu nego što idu pa ispisuju sramotne grafite ili, što se ranije dešavalo, otvaraju minobacačku vatru na Visoke Dečane“, ističe novinar. On dodaje da Prištini ne pomažu ni pohvale nekadašnjeg stratega NATO agresije na Jugoslaviju Veslija Klarka u skladu s onom narodnom da „svaki Ciga svoga konja hvali“.
Ko unosi napetost u region
Rodić se osvrnuo i na komentare koje je tokom posete regionu dao specijalni američki izaslanika za Zapadni Balkan Metju Palmer. On je, nakon susreta u Sarajevu, rekao da SAD i EU imaju jasnu sliku BiH čvrsto integrisane u evroatlantske strukture, a usput optužio Rusiju da podstiče nepoverenje, napetost i nemire u regionu.
„Da napravimo paralelu: kolektivni Zapad godinama tvrdi da Rusija destabilizuje situaciju u Ukrajini ali istina je da su oni ti koji su doveli Ukrajinu u kataklizmu u kojoj se trenutno nalazi podržavši državni udar u Ukrajini čiji su nosioci bile ekstremno desne snage. Isto je i ovde. Destabilizacija više treba Americi nego Rusiji“, smatra naš sagovornik uz opasku da je jasno da Zapad želi da region potčini i na ekonomskom, i na vojnom polju.
Recept za zemlje regiona je, kako kaže, da ih prvo učlane u NATO, a u perspektivi u EU, ali kod Srbije je obrnuto – plan je da je prvo učlane u EU, pa u Alijansu.
Što se tiče situacije u Crnoj Gori, gde se posle drugog sastanka vladajuće koalicije koja je u krizi nakon izglasavanja rezolucije o Srebrenici i smene ministra pravde Vladimira Leposavića, Rodić smatra da od tri opcije koje se pominju kao rešenje pat pozicije – rekonstrukcija vlade sa Zdravkom Krivokapićem kao premijerom, rekonstrukcija bez njega na čelu vlade i status kvo – ova treća deluje najverovatnija.
„Meni najviše liči da će biti status kvo iz prostog razloga što Demokratski front sam nema snage da ruši ovu vladu, a DPS je pokazao da učestvuje u glasanju kad se radilo o rezoluciji o Srebrenici i rušenju Leposavića ali da ne želi da ruši vladu. DPS smatra da vreme radi za njih i predviđa da će vladajuća koalicija ići samo nizbrdo pa će ih pustiti da se još malo ugruvaju“, prognozira Rodić.
Pročitajte još: