Danska je iz jednog šoka koji se dogodio tokom otvarajućeg meča sa Finskom na Parken stadionu kada je na terenu kolabirao Kristijan Eriksen, transformisala u jednu kompaktnu reprezentaciju, u kojoj se svi bore za jednog i jedan za sve. Na taj način su pobrali simpatije javnosti.
Redom su eliminisali prepreke, stigavši do velikog polufinala gde ih je čekala favorizovana Engleska. I udarili su u nju u svom stilu. Jako i bez straha! Vratilo se prelepim golom Damsgora iz slobodnog udarca, inače prvi gol iz slobodnjaka.
Nisu mogli dugo da sačuvaju prednost, pa su Englezi posle svega devet minuta stigli do izjednačenja.
Ali od tog autogola Kjera, inače 11. autogola na Evropskom prvenstvu, mreže su mirovale sve do tog kobnog 104. minuta pod Dance kada je sudija Mekeli, po svemu sudeći, neopravdano pokazao na belu tačku i trasirao „Gordom Albionu“ put u veliko finale.
S obzirom na to da je selektor Danske Kasper Hjulmand iskoristio svih pet izmena tokom regularnih 90 minuta, a da je bonus šestu izmenu „potrošio“ u 105 . minutu kada je Vind zamenio Vestegora, povreda i izlazak Jensena s terena u 107. minutu nije mogla da bude nadoknađena.
Jednostavno, Hjulmand i ratoborni Danci nisu imali pravo na sedmu izmenu u polufinalu EP, pa su punih 13 minuta morali da biju bitku sa desetoricom na terenu. Otuda su mnogi i verovatno primetili da Englezi neumorno drže loptu i igraju „sitan-vez“, dok je Dancima bila „duša u nosu“.
Za to nije kriva fizička sprema, već nejednak odnos snaga na terenu. I pojedincima je omiljeni podatak u dvoboju Engleske i Danske bio taj što su se Skandinavci borili od tog 107. minuta sa igračem manje nakon što je izašao Jensen.
E, to su Danci. I oni su pokazali svima kako se bori za svetinju od dresa. Kapa dole!