„Zlatnim zavarom“ „Balkanskog toka“ ka Mađarskoj cementirana energetska stabilnost Srbije

Ono što je jednako važno, Srbija sada može i da se pozicionira na otvorenom gasnom tržištu, kažu stručnjaci.

„Zlatnim zavarom“ kod Horgoša su spojene cevi srpske deonice „Balkanskog toka“ sa mađarskim gasovodnim sistemom. Ovom cevi preko Srbije moći će da se transportuje oko 8,5 milijardi kubika ruskog gasa za srednju Evropu.

Stručnjak za energetiku Jelica Putniković za Sputnjik pre svega objašnjava da je reč o gasovodu koji se naziva i „Turski tok“, ali da su ga Bugari krstili kao „Balkanski“, nakon što su odustali od učešća u izgradnji „Južnog toka“ 2014. godine.

„Rusija je nakon toga sa Turskom dogovorila da od ruske obale Crnog mora do turske obale tog mora izgradi gasovod ’Turski tok‘. Napravljene su dve cevi, kapaciteta 15,7 milijardi kubnih metara godišnje. Jedna cev ide za potrošače u Turskoj, a druga za one na Balkanu i dalje u Evropi. To je dakle ’Turski tok‘ koji stiže do turske obale, sa te strane potrebno je da se izgradi još nepunih 200 kilometara, postoji cev koja od obale ide do gasnog haba u Turskoj“, precizira Putnikovićeva.

Ona dodaje da je veoma važno da je krak kroz našu zemlju završen, jer sada Srbija konačno ima dve cevi za ulazak gasa u zemlju.

„Mi imamo stari gasovod koji nas kod Horgoša povezuje sa Mađarskom, kojim smo do sada dobijali ruski gas preko Ukrajine, pa i drugi, kada nije bilo dovoljno ruskog koji je stizao ili iz podzemnog skladišta u Austriji, ili iz nekog drugog pravca, a sada imamo i gasovod koji iz Srbije ulazi u Mađarsku. Sada smo mi tim gasovodom, koji se kod nas zvanično zove Magistralni gasovod od Bugarske do Mađarske granice, a dugačak je 402 kilometra, spojeni, postali smo tranzitna zemlja. Sutra tim gasovodom možemo da dobijemo i gas iz Mađarske, ako eventualno bude nekih problema“, objašnjava Putinikovićeva.

Ona ipak ističe da su veoma male šanse da se to dogodi, jer smo sada energetski bezbedni, imamo dva pravca snabdevanja. Dodaje da oni koji potenciraju da je u oba slučaja reč o ruskom gasu, greše.

„Mi i dalje možemo da dobijemo gas iz Mađarske preko ovog pravca kojim smo ranije dobijali ugovorene količine ruskog gasa, ili nekog drugog. S druge strane, Srbija je uradila diversifikaciju pravaca snabdevanja, jer sada imamo mogućnost snabdevanja ovim energentom sa dve strane, a pošto se gradi i gasna konekcija sa Bugarskom, Niš—Dimitrovgrad, kada ona bude završena, moći ćemo da dobijemo i neki drugi gas koji će stizati u Bugarsku. Da li preko Grčke ili opet preko Turske“, kaže Putinkovićeva i podseća da Turska ima i pravac snabdevanja gasom iz Azerbejdžana.

Sagovornica Sputnjika podseća da se pregovara i o drugim gasovodima koji će stizati ne samo u Tursku, već i u Grčku, jer se u toj zemlji takođe gradi gasno skladište u Aleksandropolisu.

Odgovarajući na pitanje Sputnjika da li je Srbija jučerašnjim „zlatnim zavarom“ kod Horgoša postala energetski najstabilnija zemlja na Balkanu, Putnikovićeva kaže da je na neki način ona to bila i pre završetka ovog kraka „Turskog toka“ kroz našu zemlju.

„Imamo dovoljne količine struje koju proizvodimo za sopstvene potrebe, imamo sigurno snabdevanje prirodnim gasom, imamo alternativu koja obezbeđuje dodatnu sigurnost. A ako pričamo o nafti kao trećem najbitnijem energentu, i tu imamo sigurno snabdevanje, jer je NIS ugovorio snabdevanje preko Jadranskog nafotovoda.“

Putinikovićeva kaže da će gas kroz cevovod čija je izgradnja upravo završena krenuti od 1. oktobra, tada će se preko Srbije transportovati gas u Mađarsku. Objašnjava da tada zapravo počinje nova gasna godina u gasnom biznisu. A Srbija sada može i da uđe u taj biznis.

Do juče smo isporučivali gas samo preko starog gasovoda u Bosnu i Hercegovinu, a sada ćemo, preko Mađarske, ako bude zainteresovanih potencijalnih kupaca, moći da ga šaljemo i dalje, u Evropu.

„Iz mađarske kompanije koja je pandan srpskom ’Gastransu‘, kompanije koja je gradila gasovod od Bugarske do mađarske granice, najavljuju da će već ove nedelje početi da prodaju kapacitete za tranzit gasa koji će stizati iz Srbije u Mađarsku. Pretpostavljam da to znači da ima interesovanja, jer prošla godina je bila zanimljiva, iako su prošle jeseni gasna skladišta u Evropi bila puna, zima je bila prilično hladna. Skladišta su ispražnjena, a sada je već počela nabavka gasa za narednu grejnu sezonu“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da ne treba zaboraviti da se, iako pandemija još nije završena, privreda polako pokreće, počela je da troši veće količine gasa, pa je povećana i potražnja za gasom u Evropi.