Bazil Zukolo rođen je u Novskoj 1922. godine. Životni put odveo ga je u Požegu gde se zaposlio u brijačkoj radnji svog najstarijeg brata Stjepana. Kao italijanski državljani i simpatizeri narodnooslobodilačkog pokreta, braća Zukolo uspeli su da izbegnu pozive za mobilizaciju u jedinice hrvatskog domobranstva.
Kada je 1943. godine srednji brat Tomislav mobilisan u italijansku vojsku, Bazil i Tomislav odlučili su da se priključe partizanskom pokretu.
Iste je godine uhapšena grupa stanovnika Požege među kojima je bio Stjepan Zukolo. Ubrzo je u selu Trenkovo uhapšen i Bazil gde je pošao po informacije o porodici svoje devojke koja je bila iz toga sela.
Otpremljen je u Novsku gde je priključen grupi Požežana koja je uhapšena nešto ranije. Vezani žicom prebačeni su u novembru 1944. godine u ustaški logor smrti u Jasenovcu.
Bazil i Stjepan u logoru su raspoređeni u radnu grupu VII – razni terenski poslovi. Između ostalog, ova grupa je u zadnjim danima logora imala zadatak da naftu koja je u logor stigla u dva teretna vagona pretoči u manje bačve. Ista radna grupa radila je na otkopavanju masovnih grobnica, a nafta je korišćena za spaljivanje leševa ubijenih zatočenika, saopštava Muzej žrtava genocida.
Dana 21. aprila 1945. godine, veče uoči proboja iz logora u Jasenovcu, Bazil Zukolo bio je zatvoren na spratu zgrade krojačke i obućarske radionice. Zajedno s drugim zatvorenicima sledećeg dana krenuo je u proboj iz logora.
U proboju je izgubio brata Stjepana koji je ubijen kod sela Košutarica. U metežu nastalom prilikom proboja braća su se razdvojila, a Bazil je krenuo na drugu stranu. Prešao je reku Strug zajedno s Markom Popovićem i sa još jednim logorašem. Njih trojica su se skrivali tri dana, sve dok nisu saznali da se u selu Vrbovljani nalaze partizani.
Prilikom bega iz logora imao je 48 kilograma težine.
Nakon završetka Drugog svetskog rata vratio se u Požegu gde je zajedno sa suprugom Emilijom otvorio frizerski salon za žene i muškarce, navodi se u saopštenju Muzeja žrtava genocida.
Pročitajte još: