Bezeraj je na KTV kazao da je reč o, kako tvrdi, „političkoj crkvi“, a ne o verskom objektu, prenosi Tanjug.
Prema njegovom mišljenju, najbolji odgovor Prištine bilo bi pretvaranje te crkve u muzej, koji će, kako smatra, „pokazati Srbiji šta je uradila na Kosovu“.
„To bi takođe zaustavilo provokacije ljudi koji su počinili zločine i koji dolaze 28. juna na liturgiju“, rekao je Bezeraj.
Hram Hrista Spasa u Prištini građen je devedesetih godina kao glavni gradski hram, a posle okončanja sukoba 1999. godine je miniran, ali nije bilo većih oštećenja.
Ove godine je 10. juna, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u crkvi prvi put posle 23 godine služena liturgija, nakon čega su usledili protesti Albanaca i ispisivanje uvredljivih grafita, sve u prisustvu kosovske policije. Priština tvrdi da se Hram Hrista Spasa nalazi na zemljištu koje je vlasništvo univerziteta u Prištini, iako je Hram upisan u katastru i nalazi se na zemljištu koje se vodi na SPC, o čemu svedoče validni katastarski izvodi.
U Prištini je do napuštanja jugoslovenskih snaga bezbednosti 1999. godine živelo 40.000 Srba, koji su potom proterani.
Pročitajte i: