„Generalno, situacija u Evropi je eksplozivna i to zahteva preduzimanje konkretnih koraka za njenu deeskalaciju. Ruska strana je predložila brojne mere. Na primer, radilo se o isključivanju područja izvođenja vežbi koja su blizu linija razdvajanja“, rekao je on.
Istovremeno, ministar je skrenuo pažnju na to da NATO opravdava aktivan razvoj regionalnog sistema protivraketne odbrane (PRO), između ostalog, „obuzdavanjem“ Rusije.
„Još jedan trend poslednjih godina postaje sve veće raspoređivanje sistema PRO i njihovo povezivanje sa udarnim sredstvima. Ruski eksperti su više puta ukazivali na destabilizujuću ulogu protivraketne odbrane u azijsko-pacifičkom regionu. Naše procene situacije u potpunosti su potvrđene u Evropi u kojoj NATO sada predstavlja regionalnu PRO kao jedan od elemenata obuzdavanja Rusije. Stoga izjave o tome da protivraketna odbrana nije usmerena protiv Rusije i Kine padaju u vodu“, izjavio je ministar odbrane.
Šojgu je primetio da danas situaciju komplikuje činjenica da su nakon povlačenja Vašingtona iz rusko-američkog Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa uklonjena bilo kakva ograničenja u pogledu stvaranja i raspoređivanja raketa te klase, uključujući i u Aziji.
„Sa vojnog stanovišta, kombinacija udarne raketne komponente sa sredstvima PRO može da promeni odnos snaga ne samo u regionu, već i širom sveta. Ukoliko bude doneta odluka o razmeštanju raketa srednjeg dometa, ta situacija će predstavljati pretnju za istočne regione Ruske Federacije“, upozorio je ministar.
NATO – globalni blok za obuzdavanje Rusije i Kine
Šojgu je kazao i da je NATO postao globalni vojno-politički savez čiji je glavni zadatak obuzdavanje Rusije i Kine.
„Samit NATO-a održan 14. juna u Briselu je potvrda da se NATO transformisao iz regionalnog u globalni vojno-politički blok sa ciljem da obuzdava Rusiju i Kinu“, kazao je.
Govoreći o aktivnostima alijanse, Šojgu je rekao da NATO u poslednje vreme radi na uvežbavanju korišćenja „brzih ruta“ prebacivanja vojnih snaga do granica Savezne republike Rusije i Belorusije.
Dobar primer toga je, naveo je ruski ministar, vojna vežba „Difender Jurop“, tokom koje su se uvežbavale ofanzivne operacije na istočnom frontu Alijanse.
Kontrola naoružanja u Evropi zavisi od SAD
Razvoj situacije u oblasti kontrole naoružanja u Evropi umnogome zavisi od Sjedinjenih Američkih Država, kazao je Šojgu.
„Zaključci nedavno održanog samita predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džozefa Bajdena su potvrdili da je problem obnove strateškog dijaloga više nego aktuelan. Nakupilo se mnogo pitanja koje je neophodno rešavati uzimajući u obzir interese svih strana“, naglasio je.
Istovremeno je rekao i da Bečki dokument predstavlja osnovu kada je reč o kontroli naoružanja, a revizija tog sporazuma moguća je isključivo ukoliko se povrati poverenje između vojnih sila.
Rusofobija pobeđuje pragmatizam
Rusofobija zemalja-članica NATO-a pobeđuje pragmatizam, a povlačenje vojske iz Avganistana može da rezultira obnovom građanskog rata u toj zemlji, rekao je Šojgu.
Kako je rekao, dok su NATO snage bile prisutne u Avganistanu Rusija je u više navrata pozivala na konsolidaciju napora kako bi se napravila usaglašena politika po pitanju rešavanja konflikta u toj zemlji, međutim rusofobija je pobedila pragmatizam i sada su neophodne hitne mere.
„Moramo priznati da za 20 godina prisustva Alijanse nisu ostvareni opipljivi rezultati kako bi se situacija u Avganistanu stabilizovala i, samim tim, formirale održive strukture državne vlasti“, naglasio je on.
On je ocenio da je sada neophodno iskoristiti potencijal Šangajske organizacije za saradnju jer bez saradnje sa Islamabadom i Teheranom nemoguće je rešiti „avganistansko čvorište“.
U toku je priprema za ofanzivu u kosmosu
Šojgu je upozorio i na to da čitav niz zemalja stvaraju komandne centre čiji je glavni zadatak sprovođenje ofanzivnih operacija u kosmosu i sajber prostoru.
Prema njegovim rečima, digitalizacija, robotizacija i hiperzvučne tehnologije izbijaju u prvi plan kada je reč o razvoju novog naoružanja.
„Svet se ubrzano uvlači u novu konfrontaciju koja je daleko opasnija nego što je to bio slučaj tokom Hladnog rata“, zaključio je.
Pročitajte još: