Prema rečima autora, posle raspada SSSR-a u Americi se proširila ideja o tome da je došao „kraj istorije“. Zapadna civilizacija je pobedila u celom svetu, što je označilo kraj epohe ideoloških sukoba, globalnih revolucija i ratova.
Mada, to je sve bila samo fantazija. Kako navodi Štjurmer, ta ideja je bila previše lepa, da bi bila istinita, a euforija se kratko zadržala.
„Iz ruševina Sovjetskog Saveza, kroz neverovatan bol i revolucionarne transformacije, oživela je Rusija, dok su zapadne države vrlo nepromišljeno odlučile o istočnoevropskom pitanju, prihvativši sa pobedničkim osmehom Poljsku i Pribaltičke zemlje u Evropsku uniju i NATO, ne uzimajući u obzir mišljenje Moskve, napisao je autor.
„Rusija je svoje nezadovoljstvo morala da sakrije ispod osmeha, ali stari računi su i do danas otvoreni“, naveo je kolumnista.
Kako smatra Štjurmer „stari demoni“ su uzeli svoje i na evropskom kontinentu je nastao sistem koji nije napravljen na osnovu balansa, već na hegemoniji sa Amerikom u ulozi apsolutnog lidera. Međutim, situacija se kasnije promenila, s obzirom da je Rusija pod novim rukovodstvom počela da izjavljuje da ne želi da se pomiri sa drugostepenom ulogom u novom svetskom poretku i vratila se na međunarodnu arenu.
Kako navodi Štjurmer, Zapad nije dobro procenio Rusiju, s obzirom da kratak period slabosti posle raspada Sovjetskog Saveza nije bio i njen kraj. Konfrontacija sa realnošću je privlačnu ideju o „kraju istorije“ pretvorila u „fatalnu samoobmanu“.
Prema rečima autora, ako se pogleda unazad, može se shvatiti da je najbolja šansa za stvaranje svetskog poretka orijentisanog na Zapad i na zapadne vrednosti bila nešto između ruskih agonija i trijumfa Sjedinjenih Američkih Država. Pritom, ta šansa je već propuštena i nije poznato da li će se ukazati još jedna takva mogućnost, zaključio je kolumnista.
Pročitajte još: