Pre četiri godine se na, tada 22-godišnjeg Jokića, zvezdu u usponu, srušilo nebo, pošto je objavio da neće igrati za Srbiju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji, koje je srpski tim završio u finalu, porazom od domaćina, oslonjen samo na jednog igrača, Bogdana Bogdanovića.
„Sporno je samo ovo leto, narednih pet do deset sigurno nije, ali ovo im je bitno“, rekao je tada Jokićev agent Miodrag Ražnatović.
Uz pojašnjenje – pod „im“, najbolji evropski košarkaški menadžer je mislio na upravu Denvera.
I u tome se „krije zec“ – kratko pamćenje domaće javnosti je zaboravilo na tu izjavu, a sasvim je jasno, bar kroz istoriju Ražnatovićevog prisustva u medijima, da sve što javno govori ima kristalno jasnu poruku.
Da će četiri godine posle prvog otkaza stići i drugi, najavili su mediji u Denveru, koji su naveli da su Nagetsi zabrinuti zbog eventualne mogućnosti da Jokić zaigra košarku tokom leta, kao i da bi on pre trebalo da se usresredi na odmor i oporavak od teške sezone.
To je ono što NBA klubovi rade, „izraze zabrinutost“, ponude „savet“, „preporuku“, ali ne izdaju direktne zabrane, pošto na to nemaju pravo.
Ipak, u Jokićevoj izjavi, koju je dao posredstvom državne agencije Tanjug, pominje se i „stav kluba“.
„Na moju veliku žalost, ovo je trenutak kada moram da saopštim da i pored ogromne želje, nisam u mogućnosti da nastupam za reprezentaciju. Jednostavno, stanje mog tela iziskuje duže odsustvo sa terena radi oporavka. To je stav i sugestija kluba i jedna neminovnost koju moram da prihvatim. Ubeđen sam da momci i bez mene imaju kvalitet da naprave rezultat koji će nam svima doneti mnogo radosti“, navedeno je u Jokićevoj izjavi.
Vredi apostrofirati – „to je neminovnost koju je morao da prihvati“, što dalje znači da su „savet“ ili „preporuka“ bili toliko „neimperativni“ da izgleda da Jokić nije imao drugačije rešenje.
Ili možda jeste?
Momenat karijere u kom se nalazi Nikola Jokić upućuje na zdravorazumski zaključak da on može da uradi šta god on hoće, kao vladajući MVP lige, čovek oko koga se vrti sve u Denveru, prvi igrač i zaštitno lice franšize.
U tom smislu nije baš najjasnije kako je to tačno uprava Denvera „primorala“ Jokića da prihvati „neminovnost“ odustajanja od nastupa za Srbiju, imajući u vidu i činjenicu da ima važeći ugovor, potpisan 2018. godine, baš posle „tog“ leta tokom kog je Jokić prvi put „odjavio“ Srbiju.
Poslednjih nedelja je u američkim medijima pokrenuta je priča o tome da bi Jokić 2022. godine trebalo da potpiše najunosniji ugovor u istoriji NBA lige, što bi donekle moglo da se uzme kao obrazloženje za „tvrd stav kluba“ u vezi sa odlukom o reprezentativnoj akciji za ovo leto.
Pozicija Denvera je apsolutno prihvatljiva, ako se pogleda tamošnje stanovište – Jokić je alfa i omega ekipe i za nju je neophodno da on u sezonu uđe na najvišem nivou fizičke spreme, ali da li se tako razmišljalo kada mu je dozvoljeno da ne propusti nijednu utakmicu od 1. avgusta prošle godine?
Jokić je odigrao 109 uzastopnih mečeva, u eri kada velike zvezde koriste princip „upravljanja umorom“ i preskaču utakmice, iako nemaju povrede ili drugo opravdanje za odsustvo, srpski centar je sušta suprotnost.
Denver nije ispunio očekivanja u ovoj sezoni, završio je u polufinalu plej-ofa Zapadne konferencije, a zbog velikih problema sa zdravljem i povredama, bio je desetkovan u većem delu sezone, pre svega zbog odsustva Džamala Mareja i kasnog dolaska Arona Gordona.
Sasvim je izvesno da Denver za narednu sezonu, sa zdravim Marejem i adaptiranim Gordonom, uz odmornog Jokića želi da napadne i NBA titulu, što je veoma realan cilj, ako se pogleda stanje u drugim klubovima, činjenica da nova generacija igrača još nije sazrela i da se veteranima poput Lebrona Džejmsa ili Krisa Pola bliži kraj.
Ali, da li je sve to moralo tako?
Jokić sasvim sigurno reprezentaciji Srbije ne bi bio neophodan u kvalifikacijama za Olimpijske igre, koje su na programu od 29. juna do 4. jula, dok Olimpijske igre počinju 23. jula i traju do 8. avgusta.
Dakle, Jokić bi, u slučaju da je prihvatio ideju o tome da propusti kvalifikacije, te da se stavi na raspolaganje selektoru Igoru Kokoškovu, imao gotovo jednomesečni odmor i sasvim sigurno lagano uvođenje u takmičarski ritam, što ne mora nužno da znači njegovu veliku potrošnju energije i potencijalni problem za narednu NBA sezonu.
Za razliku od i dalje aktuelne, uslovljene pandemijskim okolnostima, naredna bi trebalo da startuje u standardnom terminu, 19. oktobra, što bi značilo još najmanje mesec dana odmora za Jokića i ponovo lagano uvođenje u takmičarski ritam jer sasvim sigurno ne bi odmah „zapeo“ i provodio na terenu više od 30 minuta, što je bio slučaj.
Da je takav scenario moguć, potvrdio je slučaj Luke Dončića, reprezentativca Slovenije, koji je završio NBA sezonu u rundi pre Jokića i odmah objavio da će se pridružiti svom nacionalnom timu, kako bi učestvovao i u kvalifikacijama i potencijalno na Olimpijskim igrama.
Kada govorimo o potrošnji tokom sezone, Dončić je na terenu provodio svega 0,2 minuta manje od Jokića u proseku, a treba istaći i da je njegov stil igre takav da mu se lopta u rukama nalazi „90 posto“ vremena, te da je konstantno suočen sa najboljim defanzivnim igračima protivničkih ekipa.
Jasno je da je Jokić igrač sličnih zadataka, ali je opet jasno i da bi kao centar, naročito u takmičenjima po FIBA pravilima, imao daleko manje posla u odbrani, kao i da bi u napadu mogao da bude koristan makar samo da postoji na terenu, kao mamac za rivale, čime bi se otvorio prostor i drugim igračima.
A ima kome, Srbija ima toliko talentovanu generaciju da je jednostavno šteta da se u njoj ne nalazi Jokić... Zamislite samo situaciju – Vasilije Micić, Bogdan Bogdanović, Nemanja Bjelica, Filip Petrušev, Vladimir Lučić, Nikola Kalinić, Marko Gudurić na jednom mestu?
Ovakva računica je uzaludna, iako bi možda bila moguća da je Jokić doneo drugačiju odluku jer, na kraju krajeva, odluka je samo njegova, kao što su to u nekim prošlim vremenima činile druge NBA zvezde, poput Paua Gasola koji je u utorak završio bogatu karijeru sa samo dva preskočena takmičenja od 2001. godine, zbog operacija kolena, dok je Dirk Novicki od 1999. godine nastupio na 11 turnira za Nemačku, tri puta igravši kvalifikacije i jednom Olimpijske igre.
O košarkaškoj reprezentaciji i predstojećim izazovima nedavno je za Sputnjik sport govorio Miroslav Raduljica, gostujući u emisiji Miljanov korner.