Grajf je rekao da Komisija sačinila ozbiljan, profesionalan i uravnotežen izveštaj, koji je veran istini i istorijskim događajima.
"Doprinos ovom izuzetnom dokumentu dali su veliki stručnjaci, tj. deset stručnjaka iz različitih zemalja - kada kažem deset, računam i sebe. To su čuveni stručnjaci u svojim naučnim disciplinama, tako da mislim da je, kao doprinos istini i nauci, ovo izuzetno bitan dokument. Kada sam ga uručio premijeru Republike Srpske Radovanu Viškoviću i srpskom članu i predsedavajućem Predsedništva BiH Miloradu Dodiku kao da su se oglasila zvona istorije, bez ikakvog preterivanja", rekao je on.
Grajf je naglasio da su u ovom dokumentu odgovorili na predrasude protiv srpskog naroda i onih koji su učestvovali u događajima u periodu od 1992. do 1995. godine.
"Radili smo predano i mislim da je dokument na 1.200 stranica dokaz ozbiljnosti našeg rada", naveo je i dodao da su Komisiji bile bitne samo činjenice, ne legende, priče i glasine, već samo istina.
"Ostali smo verni istini zato što smo ozbiljni ljudi, mi smo naučnici, i samo je istina osnov rada naučnika, naučnog rada", naglasio je Grajf.
Kako je rekao, Komisija je došla do dva glavna zaključka - jedan se tiče definicije genocida, a drugi broja žrtava.
"Ja sam Jevrejin i znam šta genocid znači. Pripadam starom narodu nad kojim je izvršen genocid, najveći genocid u istoriji čovečanstva. Meni niko ne treba objašnjavati šta je genocid. Navedeni događaji nisu genocid, ni na koji način. I mi smo to dokazali, dakle, ne to nije naše mišljenje, mi smo to dokazali. Nije se radilo o genocidu, to se ne može nazvati genocid, ako neko koristi taj termin, treba ga izbrisati iz istorije. To je važno zato što u optužbe o počinjenom genocidu veoma ozbiljne, zato što odluka o činjenju genocida predstavlja težak zločin, a u ovom slučaju to delo ne postoji", istakao je izraelski istoričar.
On ne spori da je u Srebrenici počinjen zločin, ali se taj zločin uopšte ne može nazivati genocidom.
"Mislim da je to veoma važno. Ovde se ne radi samo o etiketi, o nazivu, ovde se radi o suštini onoga što se dešavalo", rekao je Grajf.
Drugi zaključak, dodaje on, odnos se na broj žrtava i izveštaj Komisije pokazuje da nije bilo više od 3.714 žrtava.
"U našoj komisiji imali smo stručnjake za brojanje i izračunavanje broja žrtava i ustanovili su taj broj. Taj broj treba biti zapisan u istoriji, ni manje ni više. Naravno, svaka smrt je tragedija, užasna, toga smo svesni, ali broj žrtava je takođe bitan. Dakle, dali smo okvir definicije, ne radi se o genocidu, i to ću ponoviti stotinu hiljada puta, nije počinjen genocid, a broj žrtava je oko 3.700", jasan je Grajf.
On je rekao da će istraživanje Komisije doprineti boljem razumevanju događaja u Srebrenici. Podsetio je da termin "genocid" podrazumeva nameru, te da u slučaju Srebrenice nije postojala nikakva namera i da u tome leži razlika.
"To je ogromna razlika, potpuno drugi nivo, i taj termin treba izbrisati iz istorije. Oni koji i dalje koriste termin "genocid" imaju loše namere, ti ljudi imaju veoma loše namere. Od sada pa nadalje, od danas, termin "genocid" uopšte se ne sme vezivati za ove događaje, zato što je to pogrešno, to je greška", poručio je Grajf.
Grajf je pojasnio značenje pojma "genocid", navodeći da je to termin koji je istoričar jevrejsko-poljskog porekla Rafael Lemkin uveo 1945. godine, a odnosi se na nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod.
On je naglasio da Srbi nikada nisu imali takav plan, ni u Srebrenici niti na bilo kom drugom mestu. Nasuprot tome, dodao je on, kada pogledate tzv. Nezavisnu Državu Hrvatsku, postojao je plan da trećina Srba bude ubijena, trećina proterana, a trećina pokrštena, tj. da promeni veru.
"Da ponovim - genocid je zločin koji znači potpuno uništenje, brisanje sa lica zemlje određene grupe ljudi zbog drugačije veroispovesti, nacionalnosti, mentaliteta ili jednostavno zato što vam se ta grupa ne sviđa", naveo je Grajf za RTRS.
Istraživanje Komisije nije obuhvatilo samo dešavanja u Srebrenici 1995. godine, nego i dešavanja u dužem periodu, od 1992. do 1995. godine. Grajf je rekao da se u priči o Srebrenici zaboravlja izuzetno bitna činjenica a to su zločini nad srpskim narodom.
"Neprijateljstva i napadi na mnoga srpska sela počeli su još 1992. godine, možda i ranije, napadani su mnogi srpski civili. Umesto da se srpska strana optužuje za agresiju, treba optužiti drugu stranu. Dakle, nešto se desilo u međuvremenu - agresor je postao žrtva, a žrtva je postala agresor. Mi smo ispravili to nerazumevanje i taj izvrnuti prikaz istorije. U velikom broju navrata, napadnuti su bili upravo Srbi, Srbi su bili žrtve, a ne agresori. Znate, istorija nije knjiga legendi, to je nauka, baš kao biologija, hemija, fizika, a činjenice treba da budu jedini faktor kada opisujemo istorijske događaje. Ništa drugo", naglasio je on.
Grajf je istakao da su u tom periodu stradale hiljade Srba, te da se termin "genocid" može koristiti kada se govori o stradanju srpskog naroda.
"Kada smo uzeli u obzir broj godina tokom kojih su vršeni napadi na Srbe, došli smo do nekoliko hiljada žrtava. Napadnuto je nekoliko stotina sela, stradali su civili, ne samo civili, ali uglavnom civili. Dakle, ako se termin "genocid" uopšte može koristiti, onda ga treba koristiti kada se govori o stradanju srpskog naroda, a ne obrnuto. Postojali su planovi u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj da se srpski narod uništi i to mnogim metodima, to nam je poznato. Ja sam se lično bavio istraživanjem na tu temu, o zločinačkom režimu u Hrvatskoj u periodu od 1941. do 1945. Ako je genocid uopšte počinjen, onda su ga počinile hrvatske ustaše. Te se nikada ne sme zaboraviti", rekao je on.
On je rekao da je osnovni cilj Izveštaja Nezavisne komisije da doprinese miru i razumevanju rata u BiH, a izrazio je nadu da predrasude protiv srpskog naroda neće uticati na tumačenje ovog izveštaja.
Članovi Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995, osim Grajfa, su profesor Valter Manušek iz Austrije, advokat Markus Kolbah - jedan od vodećih advokata u Nemačkoj koji je radio na suđenjima nemačkim nacističkim zločincima, Adarnele Šinaba iz Nigerije, koja je stručnjak za istraživanje zločina, profesor Marija Đurić, koja se smatra najboljom u svetu na polju forenzičkih istraživanja - jedini srpski predstavnik, zajedno sa profesorom Rodžerom Bajardom, takođe svetski poznatim stručnjakom za forenzička istraživanja, profesor Juki Osaf iz Japana, koji se bavio sukobom u Srebrenici u poslednjoj dekadi, profesor Stiven Mejer, profesor Lorens Frenč i pokojni Đuzepe Zaharija, koji je stručnjak za medije i svetski poznat novinar.