I upravo tim redosledom za sada idu stvari na Otvorenom prvenstvu Francuske gde je maestralni Novak Đoković uspeo da „sruši“ poslednju Rafinu neosvojivu tvrđavu. Tukao ga je na njegovom terenu, gde većina ne može da mu uzme ni set, a Novak je uspeo tri, ostavivši ga u „pariskoj prašini od drobljene cigle“.
Ipak, ni put do apsolutnog „kralja šljake“, koji ima impoznatnih 13 trofeja na Rolan Garosu, nije bio nimalo lak. Daleko od toga.
Đoković je u osmini finala protiv žilavog Italijana Lorenca Musetija, morao da pusti krv u jednom ludačkom poenu, koji je na kraju u svom stilu i dobio. Ipak, stradala je koža na prstu pa je Srbinu morala na kratko da bude pružena medicinska pomoć.
Identična priča viđena je i u četvrtfinalu, protiv još jednog Italijana - Matea Beretinija, gde se Novak (iz)borio sa žuljevima. I tada je bilo malo krvi. Usledio je nalet emocija, posle bitne pobede, gde u pojedinim trenucima nije uspeo da zaustavi suze.
A, onda litri prolivenog znoja da bi se „razoružao“ njegov najveći rival Rafael Nadal, i to u polufinalu Rolan Garosa.
I vredelo je, kako da nije. Krv suze i znoj - za večnost!
Naredna prepreka je sjajni Grk Stefanos Cicipas, a nema sumnje da Nole ima motiva na pretek da bude najbolji i da se dodatno približi Nadalu i Federeru koji imaju po 20 Grend slem trofeja, dok je Đoković za sada na koti 18.
Ipak, pao je Nadal što je bila najteža prepreka, Srbin i te kako zna šta mu je potrebno da se ta brojka koliko u nedelju popodne ili predveče poveća.
A šta uspesi Đokovića predstavljaju za Srbe u dijaspori, možete čuti iz ugla Stefana Popovića, momka koji je rođen u Australiji i pratio je Novaka od Australijan do Srbija opena. Ispričao nam je kako mu je Srđan Đoković poklonio skupocenu kartu u Melburnu, i šta ga je vratilo korenima, pa sada živi i radi u Srbiji.
Pročitajte još: