Srpski i španski teniser će rekete ukrstiti po 58. put u karijeri, ukupno deveti na Rolan Garosu. Đoković ima prednost od 29-28 na svim podlogama, ali Rafa ima 7-1 u Parizu.
Servis i ritern
Srbin i Španac su se nedavno sastali na šljakastoj podlozi, kada je Rafa izašao kao pobednik u finalu Rima, pre nešto manje od mesec dana, sa 7:5, 1:6, 6:3.
Jedan od ujednečenijih duela ova dva tenisera u poslednjih nekoliko godina pripao je Nadalu, iako je pobeda veoma lako, da je bilo malo više sreće, mogla da ode na drugu stranu.
Rafin početni udarac bio je jedan od bitnijih razloga pobede, pogotovo u veoma neizvesnom prvom setu u kojem je Novak više bio bolji rival nego što nije.
Nadal je tokom prvog dela igre ubacivao čak 84 odsto prvog servisa, te je napravio tri asa i nijednu duplu, konstantno terajući protivnika da bude na oprezu zbog potencijalne „bombe“.
Istina je da Rafin servis nije na nivou na kojem je bio pre par godina još od Australijan opena ove godine, od kada vuče povredu leđa.
Tu na snagu stupa Đokovićev ritern, koji je, bez premca, najbolji svih vremena.
Jedan od ključeva pobede za Novaka biće da agresivnim, što dubljim riternima anulira početni udarac protivnika, kako bi što pre preuzimao inicijativu u poenu, što je protiv Rafe na šljaci dosta bitno.
Stil igre
Đoković je najbolje rezultate kako generalno, kako protiv Rafe, ostvarivao kada je u potpunosti kontrolisao ritam meča i igrao agresivno.
Šljaka nije najbolja podloga za takav stil igre i mnogo je lakše dominirati protiv Nadala na betonu, ali svakako deluje kao da je takav pristup meču jedina opcija protiv čoveka koji je u Parizu čak 13 puta podigao trofej šampiona.
Novak neće morati da igra ultra-agresivno i da po svaku cenu traži linije i vinere, ali će morati da nametne tempo i da Rafi ne dopusti da se opusti.
U tome mu može značajno doprineti i drop-šot koji izuzetno voli da igra u poslednjih nekoliko godina, pogotovo na šljaci.
Analiza meča iz 2015. godine na Rolan Garosu – koji predstavlja jedan od ukupno dva u kojima je Nadal doživeo poraz u Parizu – pokazuje da je Novak izuzetno često protivnika zvao na mrežu i da mu se to uglavnom isplaćivalo.
Razlika između te i ove godine je ta što Nadal već neko vreme važi za jednog od najboljih tenisera u snalaženju na mreži, a s obzirom da hitrost godinama praktično nije izgubio, Novak će morati da bude oprezan.
Drop-šot je veoma bitan za promenu i kontrolu tempa, odnosno držanje Nadala u neizvesnosti. Ipak, Novak će morati da ima meru, pošto mu se preterivanje u ovom segmentu žestoko obilo o glavu u prošlogodišnjem finalu.
Glava
Mentalni aspekt će, kao i uvek, biti jedan od najbitnijih faktora.
Nadal je u finalu Rolan Garosa 2020. godine bez preterivanja razbio Đokovića sa 3-0 u setovima, praktično mu ne ostavivši ni tračak nade da može do pobede.
Takav splet okolnosti možda i ne bi bio toliko čudan da sve analize pred meč nisu pokazivale da je, možda, prvi put ikada Novak favorit protiv Rafe u Parizu.
Čak je i Goran Ivanišević, Novakov trener, pokušavši da „izađe iz šablona“, rekao da „Nadal nema šanse u finalu“.
Da li je ovakva slika pred finale uticala na srpskog tenisera nije poznato, ali je definitivno da će Novak svoju glavu morati da „našteluje“ na potpuno drugačiji način nego što je to bio slučaj prošle godine.
Mentalni aspekt biće bitan i kada meč počne, pošto je on praktično odlučio pobednika prošle godine.
Novak je relativno uplašeno ušao u meč i dopustio Nadalu da „namiriše krv“ – a kristalno je jasno šta se desi kada to jedan „bik“ kao što je Španac uradi.
Kroz celu karijeru Bika sa Majorke se zna da mu se ne sme dopustiti „leteći start“, jer je onda čupanje iz istog maltene nemoguća misija – pogotovo na šljaci u Parizu.
Inače, Sputnjik sport nedavno je ugostio jednog od Novakovih najvećih navijača iz daleke Australije – Stefana Popovića. Novinar i voditelj srpskog porekla pričao je o Novaku, Australijan openu, značaju i uspehu srpskih sportista, ali i o Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, saradnji sa Borisom Malagurskim... Opširnije pogledajte na našem Jutjub kanalu.