Ona je podsetila da je krajem maja Evropski sud za ljudska prava doneo konačnu presudu u slučaju povezanom sa činjenicama koje je nekadašnji pripadnik američke obaveštajne službe (CIA) Edvard Snouden otkrio o masovnoj krađi ličnih podataka miliona Evropljana i njihovom praćenju od strane američkih specijalnih službi uz podršku Britanije i Švedske.
„Špijunske strasti ključaju. Na javnom polju osvanula je tema iz prošlosti, ali u novom kontekstu – tema razotkrivanja Snoudena. Čak ne ni same strasti, već optužbe izgrađene na osnovu objavljenih materijala. Saopštena je odluka Evropskog suda za ljudska prava u slučaju 'Veliki brat i drugi protiv Velike Britanije“.
Ironično, pre 15 godina Švedska je pomogla Americi da špijunira Evropu, a sada je Danska pomogla Americi da špijunira Evropu i Švedsku, primetila je portparolka.
„Zaključak je jednostavan. Evropljani, i ne samo oni, trebalo bi da se plaše ne izmišljenih ruskih hakera i kineskih IT stručnjaka, već svog američkog 'velikog brata', koji ih uvek špijunira i redovno prisluškuje, razbijajući mit o sopstvenoj sajber-nevinosti. Ponekad Vašington sam špijunira saveznike samostalno, a ponekad je sklon špijuniranju mlađe braće i sestara. Solidarnosti radi“, ocenila je Zaharova.
Podsetimo, Edvard Snouden šokirao je svet 2013. godine kada je čovečanstvu otkrio da američka vlada u tajnosti prikuplja podatke o svakom telefonskom pozivu, poruci i mejlu.
Te godine je dobio azil u Rusiji nakon što je razotkrio tajne američkog programa masovnog prisluškivanja. On je 2019. godine izjavio da bi se vratio u SAD ukoliko bi mu se garantovalo fer suđenje. Snouden je, inače, u Americi optužen za izdaju i špijunažu.
Pročitajte još: