Rečima „Nebo se otvorilo danas“, patrijarh je započeo besedu koju prenosimo u celosti:
„Mi smo se večeras sabrali u jedno i u ovoj Spasovdanskoj litiji, krsnom hodu kroz ulice prvoprestolnog našeg grada Beograda sabrali se pod kupolom ovog predivnog hrama posvećenog svetitelju Savi. Tim hodom i sabiranjem u centar našeg naroda mi smo pokazali da znamo ko smo, odakle smo ali i da znamo kuda idemo.
Nije potrebno da nam iko objašnjava ko smo i šta smo. Znamo svoje ime i prezime, znamo ko su nam otac i majka, znamo ko su nam svetitelji. Znamo ko je onaj u čijem smo se hramu okupili. On je naš predstavnik pred Bogom.
I gle čuda, baš na današnji dan pre 800 godina u svetoj Žiči, domu Spasovom, Sveti Sava je izgovorio svoju čuvenu besedu kada se u Žiči sabralo nebrojano mnogo Srba, kao i danas u Beogradu. Sabrali su se da čuju besedu o pravoj veri. Ta beseda je amanet Svetog Save. Te reči, upućene svima, pa i nama danas ovde, iznose suštinu našeg postojanja, jer iznose suštinu jevanđelja.
Sveti Sava je izrekao istine prave vere, pravoslavne, tada u Žiči i rekao da bez istinske i prave vere nije moguće dostići istinski život. S druge strane, život u zlu, koji je promašaj, ne može svedočiti istinsku i pravu veru koja daruje Hrista. Jevanđelje kaže: „Ljubi bližnjeg i neprijatelja svoga“, a filosofija sveta veli: „Opskrbi se veštinama i ne biraj sredstvo da bi ostvario cilj“. Takav svet ne može oblikovati hrišćanina.
Nije moguće voleti Boga ako ne voliš čoveka. Ko kaže da voli Boga, ali ne i čoveka, taj laže sebe i taj je jasan.
Gospod nas je na Spasovdan obezgraničio i zato u našoj blizini ima mesta za svakoga. Ne samo u blizini, u našem srcu i duši ima mesta za svakoga, jer se nalazimo na grudima Savinim, a on se nalazi na grudima Hristovim.
Ne pristajemo na to da nismo čovekoljubivi, jer znamo da nas je gospod obezgraničio. Savina poruka je poruka Spasovdanska. Mi smo razumeli da hoćemo da budemo jedno s Hristom, jedno sa sobom. Umorni smo od podela i ružnih reči. Umorni smo od loših vesti. Pesnikinja je rekla dajte nam jedanput lepu vest, a ima ih, hvala Bogu, milijardu puta više nego loših. Da budemo jedno, da pokidamo granice koje iznutra nosimo. Da u Hristu prevaziđemo svoja shizofrena stanja lična.
Roditelji, volite svoju decu, nemojte samo da im ispunjavate želje kako vas ne bi bolela glava od njihovih nestašluka. Deco slušajte svoje roditelje, služite im naročito kad postanu stari. Ne zaboravite suzu majčinu i znoj očev. Nemojte govoriti ima vremena za to. Ima vremena za sve drugo, a i za to je malo vremena uvek.
Nemojmo neprestano tražiti opravdanja za svoje nezadovoljstvo izvan sebe. Naravno, sve može biti bolje, ali nemojmo tražiti razloge za mir, radost, harmoniju i ljubav izvan sebe. Nemojmo se pravdati što sve to nemamo razlozima izvan sebe. Samo treba primiti ispruženu ruku Hristovu i hteti postati bolji. Postati brat i sestra svima.
Neka je blagosloven i radostan današnji dan. Srećna slava i Gospod neka sve blagoslovi“.
Pročitajte još: