„Podela na autohtone, kategorije ljudi prvog, drugog reda i drugo – to apsolutno podseća na teoriju i praksu nacističke Nemačke“, rekao je Putin.
„Sam Zelenski je Jevrejin po nacionalnosti. Ne znam, možda je kod njega krv izmešana. Šta činiti sa takvim ljudima? Njih će kao u nacističkoj Nemačkoj - meriti im obim lobanje, druge delove tela šestarom i određivati kao što su tada određivali ko je pravi Arijevac a ko nije? Tako će ovde određivati ko je pravi Ukrajinac a ko nije? A da ne govorim o drugim elementima“, rekao je on.
Podsetimo, Zelenski je u drugoj polovini maja podneo parlamentu nacrt zakona prema kojem Rusi nisu nisu obuhvaćeni listom autohtonih naroda Ukrajine.
U intervjuu za TV „Rusija 24“ na pitanje kako se odnosi prema tome, Putin je odgovorio: „Naravno, negativno. Kako je moguće drugačije se odnositi prema tome.“
Taj potez Kijeva je snažan, ozbiljan udarac za ruski narod u celini, ocenio je Putin.
„Naravno da nam nije svejedno“, rekao je u on u emisiji „Moskva. Kremlj. Putin“ i dodao da je apsolutno neprihvatljivo deliti narode na autohtone i na one koji to nisu. To, prema njegovim rečima, nije u skladu s normama međunarodnog humanitarnog prava.
Rekao je i da je pogrešno govoriti o Rusija kao neautohtonom narodu.
„Govoriti o Rusima kao o neautohtonom narodu je jednostavno nekorektno, smešno i glupo. To apsolutno nije u skladu sa istorijom“, rekao je ruski predsednik.
Šef ruske države smatra da niko ne želi da bude u grupi ljudi drugog reda i ova podela može da dovede do toga da građani Ukrajine počnu da napuštaju zemlju.
„Niko ne želi da bude građanin drugog reda, ne govorim o diskriminaciji po jeziku i drugim elementima normalnog života, ali to će dovesti do toga da stotine hiljada, a možda i milioni budu prinuđeni da ili napuste zemlju, ne želeći da budu građani drugog reda, ili da počnu da se drugačije izjašnjavaju“, rekao je Putin.
Dodao je i da se treba prisetiti kako je nastala Ukrajina kao država.
Kako je rekao, to je tvorevina sovjetskog perioda, kada su boljševici, organizujući Sovjetski Savez, oformili republike, uključujući Ukrajinu. Proces ujedinjavanja te teritorije sa Rusijom počeo još 1654. godine i tada su ljudi koji su živeli na tim teritorijama smatrali i nazivali sebe Rusima i pravoslavcima. Sve to se, dodao je, nalazi u zvaničnim dokumentima, u arhivama.
„Oni su sami o sebi pisali kao Rusima i pravoslavcima“, rekao je ruski predsednik.
Najavio je da bi možda mogao da napiše autorski tekst na tu temu, baš kao što je bio slučaj sa temom početka Drugog svetskog rata.
Putin je još rekao da nikakve rekacije OEBS i drugih organizacija na ovaj nacrt zakona nema, a najverovatnije, neće ni biti.
Brojni problemi u bilateralnim odnosima Rusije i Ukrajine
Prema Putinovim rečima, Rusija i Ukrajina imaju toliko problema u bilateralnim odnosima da o tome treba da se razgovara.
„Postoje globalna pitanja. Smatramo da svaki učesnik na međunarodnoj sceni ima pravo da razmatraju takva pitanja, pa i Ukrajina. Ali, pre svega treba rešavati problematična pitanja u bilateralnim odnosima“, rekao je on.
Putin kaže da on i Zelenski, kao lideri susednih država, imaju o čemu da razgovaraju.
„Uvek ima o čemu da se razgovara, susedi smo“, rekao je Putin.
Putin: Dijalog Kijeva i Donbasa nije moj hir
Ruski predsednik je rekao i da neophodnost dijaloga Kijeva i Donbasa nije njegov hir, da postoje odgovarajući sporazumi, ali sad ukrajinsko rukovodstvo ne pokazuje želju da ispuni Minske sporazume.
„Što se tiče Donbasa i kijevskih vlasti - to nije naš, moj, hir da Kijev razgovara sa ljudima iz Donbasa. Tako je predviđeno Minskim sporazumima i na njima su potpisi nepriznatih republika LNR, DNR. Stoje potpisi. Štaviše, tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko insistirao je na tome da svoje potpise stave lideri te dve republike. Oni su to od nas tražili. Predstavnici Donbasa to nisu hteli da urade, morali smo s njima dosta da radimo, ubedili smo ih da je to svrsishodno, da to treba uraditi. A sada kijevske vlasti ne žele s njima da razgovaraju“, rekao je Putin.
Podsetimo, ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
Pročitajte još: