Iako slabo poznat deo okeana, interesovanje za istraživanje Marijanskog rova i njegovu najdublju tačku Čalendžer dip (Challenger Deep), raste iz dana u dan, pa se tako tokom godina desilo čak nekoliko ekspedicija kako bi se što više otkrilo o ovom netaknutom delu okeana.
U nekoliko navrata, na dubinu od 11 kilometara spuštale su se podmornice i vraćale se sa raznim saznanjima o ovoj pukotini u Marijanskom rovu i onome što se nalazi u njoj.
Od neobičnih zvukova koji su snimljeni tokom pohoda, zatim ustanovljenog prisustva raznih bakterija, pa sve do otkrivanja raznih vrsta riba, zglavkara, pa čak i nekih nepoznatih stvorenja. Prilikom jedne od ekspedicija na Marijanski rov, nakon što se podmornica vratila na površinu, ustanovljena su određena oštećenja na istoj, i dok su neke od prvih pretpostavki bile udarac podmornice od stene, naučnici koji su bili unutar podmornice u momentu udara, su sigurni da u blizini nije bilo stena ili kamenja koje je moglo da izazove oštećenje.
Koliko je daleko od istine bila pretpostavka da je oštećenje na podmornici "delo nepoznatog čudovišta"? Možda i ne tako daleko, s obzirom na to da je nedugo zatim otkriveno nešto što bi vrlo lako moglo da potkrepi ove tvrdnje. Naime, pronađeni su ostaci zuba megalodona, pa se postavlja pitanje, da li je megalodon – predak današnjih ajkula, za kog se smatralo da je izumro pre 1,6 miliona godina, zaista izumro ili se pak spustio u one dublje, netaknute i neistražene delove okeana, piše "Nacionalna geografija".
Osim zanimljivosti o pretku današnjih ajkula, postoji mnoštvo vrsta koje su otkrivene u Marijanskom rovu, kao što je meduza crveno-žute boje, interesantna zbog svojih pipaka, tačnije, 2 vrste pipaka. Kao najrasprostranjenija grupa organizama, nije iznenađenje to što se ovde javljaju i Arthropoda – zglavkari, preciznije Crustacea (rakovi) od nekih već dobro poznatih vrsta, do nekih novih i to izuzetno velikih dimenzija.
Ono što je ustanovljeno kao često na ovim velikim dubinama, jeste prisustvo bioluminescencije. Bioluminescentni (svetleći) organizmi i te kako pametno koriste svetlost, gde ona osim u svrhe preživljavanja, kada svetlošću ometaju predatore, služi i kako bi privukli plen, tako što se kamufliraju u okolinu (mimikrija). Još jedno nepoznato stvorenje, a okarakterisano prisustvom bioluminescencije, otkriveno na dnu okeana jeste opisano kao "nešto pokretno nalik svetlećem disku".
Takođe, važno je napomenuti i da nije veliko iznenađenje pojava bakterija u Marijanskom rovu, s obzirom da su bakterije ubikvitarni (svuda rasprostranjeni) organizmi, pa se tako smatra da bakterije koje su ovde prisutne, imaju blisku povezanost sa nastankom života. Zatim, tu su i bakterije koje su izuzetno važne s obzirom da "jedu" ugljovodonike i na taj način vrlo jednostavno mogu da vrše razgradnju nafte, što bi moglo da ima izuzetno veliki značaj.
Interesantna je činjenica da je istraženo tek približno 5 odsto okeana, dok najveći deo živog sveta (čak 94 odsto) čine upravo morski organizmi.