Od početka je bilo jasno da Portland mora da igra sa visokim intenzitetom koji nije pokazao u prethodnim mečevima.
Iz rotacije je ispao Enes Kanter, zaigrali su sa nižom postavom i učinili stvari težim za rezerve Denvera, koje je predvodio Monte Moris.
Tome su doprineli Demijen Lilard i Si Džej Mekalum sa ukupno 18 asistencija, dok na drugoj strani Jokićev tim nije imao dobar protok lopte, što je neophodno za njihovu igru, na bilo kom nivou, a naročito u plej-ofu.
Denver je loše šutirao, ali to nije najveći problem – šut generalno nije kategorija na koju se Nagetsi najviše oslanjaju, međutim sada nije bilo nijednog drugog faktora da amortizuje nedostatak poena sa distance.
Stvari su se lomile na „spoljnom osoblju“ – Lilard nije bio poenterski raspoložen za Portland, ali je imao deset asistencija, što znači da su saigrači razumeli momenat i preuzeli odgovornost.
Jokić nije imao taj luksuz, završio je meč sa svega 16 poena, uz 11 promašaja iz igre, što je dramatično manje u odnosu na prethodne utakmice, gde je ubacivao 34, 38, odnosno 36 poena, a njegova podrška gotovo da nije postojala.
Očekivalo se da Majkl Porter preuzme Jokićevu ulogu, završio je meč sa samo tri poena, dok su Fakundo Kampaco i Moris, dvojica glavnih plejmejkera, imali svega po 12 poena, što je nedovoljno za povoljan konačni rezultat.
Portland je uz Lilarda i Mekaluma imao i sjajno rešenje iz prikrajka, Norman Pauel je bio najefikasniji sa 29 poena i potpuno je nadigrao Portera, koji će morati u narednom periodu da poboljša svoje partije ili da ih bar ustali.
Svi ti parametri su kao rezultat dali poraz Denvera, te verovatno najgoru utakmicu u Jokićevoj karijeri, pošto su sa njim na terenu Nagetsi bili u minusu od čak 32 poena, uz poraz od 115:95.