Kako je naveo, ta informacija je potom istog trenutnka bila preneta i posadi aviona.
Dodao je i da drugih opcija i nije bilo s obzirom da je u tom trenutku avion već presekao granicu Belorusije i nalazio se u vazdušnom prostoru te zemlje.
Istovremeno, predstavnik Federalnog ofisa za međunarodne odnose Švajcarske Pjer Alan Eltšinger tvrdi da njegova zemlja nije bila upoznata sa informacijom da se u avionu „Rajanera“ nalazila bomba i da nije upozorila Belorusiju o mogućem terorističkom napadu.
„Švajcarske vlasti nisu znale o pretnjama bombom u avionu koji je leteo iz Atine u Viljnus, samim tim vlasti nisu slale Belorusiji informaciju o tome“, precizirao je on.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.
Praksa prinudnog sletanja aviona dešavala se i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
Pročitajte još: