Dan mladosti se obeležavao 25. maja, od 1945. do 1988. godine. Ovaj praznik se prvih godina slavio samo kao rođendan doživotnog predsednika SFRJ, a od 1957. je na njegovu inicijativu postao Dan mladosti.
Glavni simbol praznika bila je Štafeta mladosti koja je oko mesec i po dana nošena kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu na stadionu JNA.
„Nova postavka u Kući cveća govori o trenutku Titove smrti i društvene drame koja je usledila nakon nje. Tito je bio istorijska ličnost, ali i najjači i najprepoznatljiviji simbol socijalističke Jugoslavije, odražavao je taj društveno-politički sistem, zbog čega je njegova smrt imala daleko veću težinu od samog biološkog nestanka“, kaže u razgovoru za Sputnjik autor izložbe Tatomir Toroman.
Prema njegovim rečima, izložba posetiocima ne nudi gomilu faktografije o Titovoj smrti i događajima nakon nje, već im kroz kolažnu formu predstavlja sadržaje koji im omogućavaju da sklope sopstvene priče o tom vremenu.
Postavku čine fotografije, dokumenta, novinski tekstovi, razni predmeti, među kojima su, naravno, štafete, kao i umetnička dela i dela narodne radinosti koja su inspirisana Titovim likom i delom.
„Izložba ima tri nivoa. Prvi je onaj zvanični, normativni odnos prema Titovoj smrti, to je pre svega odnos države i tadašnje zvanične ideologije prema tom događaju. Drugi nivo je mnogo emotivniji i spontaniji, to je onaj narodni nivo. Po prvi put smo uveli i neke provokativne, kritičke glasove, i to je treći nivo postavke“, objašnjava Toroman.
Među umetničkim radovima koji čine izložbu nalazi se delo Dragana Srdića, fotografije Goranke Matić, kao i karikature Milenka Mihajlovića koje su svojevremeno objavljene u časopisu „Student“, glasilu koje je u to vreme predstavljalo svojevrsni prostor slobode.
„Verujem da će postavka biti zanimljiva i onim ljudima koji iz principa ne žele da dođu u Kuću cveća. Kada bilo ko od nas obilazi spomenike ili muzeje, kada ode, recimo, u srednjovekovnu katedralu, to ne znači da nužno misli da je papa božji predstavnik na zemlji. Poseta muzejima, spomenicima i izložbama ne podrazumeva određena politička, ideološka, verska ili bilo kakva druga shvatanja“, kaže Tatomir Toroman.
Dvadeset peti maj je, uz 4. maj (dan Titove smrti) i 29. novembar (nekadašnji Dan republike), datum kada Muzej Jugoslavije tradicionalno beleži veću posetu.
„Naša publika je vrlo šarenolika, a tu je uvek veoma mnogo stranaca. Svako ko iz inostranstva dođe u Beograd, dođe i u Muzej Jugoslavije. Uvek su prvi ujutru u 10.00 predstavnici udruženja koja neguju tradicije Narodno-oslobodilačke borbe, ali ima i dece i mladih. Ima mladih koji nisu rođeni u vreme Jugoslavije, dolaze ljudi s bebama u kolicima i gledaju to. To je jedan zanimljiv istorijski period i ne bih nikada okarakterisao sve te ljude kao nekakve idolopoklonike, ljudi dolaze iz različitih motiva, prosto im je zanimljivo to da vide“, objašnjava Toroman.
Pored nove postavke u Kući cveća, posetioci mogu da pogledaju i stalnu postavku Muzeja Jugoslavije. Od 16.00 sati se organizuje i radionica za decu „Kada skulpture ožive“, u okviru koje će najmlađim posetiocima biti predstavljeno 20 skulptura istaknutih jugoslovenskih umetnika koje se nalaze u muzejskom parku.
Program se završava matine žurkom u Parku skulptura od 17.00 časova, kada će publika moći da čuje jugoslovenske obrade svetskih hitova u miksu di-džeja Peđe Radovića, počev od šlagera, preko eksperimentalne muzike, do neobičnih zvukova nastalih u elektronskom studiju Radio-televizije Beograd.
Muzej Jugoslavije je otvoren od 10.00 do 21.00 čas, a ulaz je, kao i svake godine na ovaj dan, besplatan.