Rusija na čelu Arktičkog saveta planira da ojača pozicije u regionu bogatom prirodnim resursima. Prema mišljenju lista, Moskva je poslednjih godina znatno uvećala vojno prisustvo na Arktiku. Ona je još 2019. godine saopštila da modernizuje dvanaest pisti.
U martu iste godine, tri nuklearne ratne podmornice Rusije probile su led na Arktiku i prvi put se istovremeno pojavile na površini. To neće samo olakšati eksploataciju velikih nalazišta prirodnog gasa, već i signalizira pretenzije Moskve na region, piše list.
„Bez obzira na to što SAD krive Rusiju za ‘militarizaciju’ Arktika, administracija Bajdena za sada ne zna kako da spreči Moskvu u tome“, navodi autor članka.
U članku se preporučuje da se napravi strategija obuzdavanja Rusije u regionu, inače će se Zapad kasno probuditi i biće prinuđen da se pomiri sa faktičkim stanjem, kao što je bilo sa Krimom.
Ranije je Island predao Rusiji dvogodišnje predsedavanje Arktičkim savetom. Jedna od glavnih tema njegovor rada u periodu 2021-2023. godine biće, kako je najavljeno, klimatske promene, razvoj ljudskog kapitala i podrška starosedeocima.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je Arktik teritorijom mira, stabilnosti i konstruktivne saradnje. Po njegovim rečima, važno je da se pozitivna saradnja zemalja u okviru Arktičkog saveta proširi i na vojnu sferu.
Ranije je ruska vlada utvrdila novi program razvoja Arktika prema kojem je predviđeno ulaganje od 19,5 milijardi rubalja (oko 250 miliona dolara) u socijalno-ekonomski razvoj tog regiona do 2024. godine, a samo ove godine za tu svrhu biće izdvojene tri milijarde rubalja.
Arktički savet je osnovan 1996. godine. To je međuvladin forum visokog nivoa, koji doprinosi saradnji u regionu, posebno u sferi zaštite životne sredine. U savet ulaze Danska, Island, Kanada, Norveška, Rusija, SAD, Finska i Švedska.
Pročitajte još: