„Poljska i Rumunija se odavno bave vazdušnom piraterijom. Takve opasne i nezakonite akcije se ne mogu nazvati drugačije“, rekao je Rogozin.
On je tako okarakterisao situaciju iz 2017. godine, kada putničkom avionu S7 kojim je, na poziv moldavskog predsednika za Kišinjev letela vladina delegacija sa Rogozinom, nije bilo dozvoljeno da prođe kroz vazdušni prostor Rumunije i Poljske, zbog čega se prizemljio u Minsku.
„Pritom su vlasti zemalja iznad kojih je prolazila ruta leta preko diplomatskih kanala bile obaveštene o poseti delegacije vlade Rusije“, dodao je.
Istovremeno, šef „Roskosmosa“ je podsetio na još jedan slučaj kada su 2014. godine, nakon što je uvršten na spisak personalnih sankcija SAD, EU, Kanade, Australije i Švajcarske, rumunske i bugarske vlasti pokušale da primoraju specijalni avion ruske vlade da sleti na njihove aerodrome kako bi „uhapsile sankcionisanog političara“.
Avion je leteo za Kišinjev preko Crnog mora i Turske, jer su Poljska, Ukrajina i Mađarska zabranile letenje preko njihovog vazdušnog prostora direktnijom rutom.
„Tako da bi poljska gospoda trebalo da budu dosledna i da vežbaju pamćenje“, izjavio je Rogozin.
S tim u vezi, ocenio je da narušavanje bezbednosti tadašnjeg vicepremijera Rusije, članova vladine delegacije i posade te zemlje smatraju normom, da ih nije briga za kršenje pravila vazduhoplovne bezbednosti, ali da su, čim je „uhvaćen njihov agent“, članice NATO-a „digle prašinu“.
Ranije je saopšteno da je avion „Rajan era“, koji je leteo iz Atine u Viljnus, prinudno sleteo u Minsk nakon saopštenja da se u njemu možda nalazi bomba. Među putnicima je bio i osnivač opozicionog kanala na Telegramu „Neksta“, Roman Protasevič, koji je odmah uhapšen na aerodromu. On je optužen, između ostalog, za „organizaciju masovnih nemira“ u Belorusiji.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Belorusije, za pratnju putničkog aviona bio je podignut MiG-29.
Pročitajte još: