Prema navodima japanske agencije, Moskva je želela da potpiše mirovni sporazum sa Tokiom zbog poboljšavanja odnosa između Japana i Kine i da preda ostrva Habomaji i Šikotan. U isto vreme, SSSR je zauzimao čvrst stav da ne prihvata pretenzije Tokija na velika ostrva Kunašir i Iturup.
U dokumentu se navodi da je na sednici Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza 3. avgusta 1972. godine sastavljen nacrt mirovnog sporazuma. Prema sporazumu, SSSR je bio spreman da Japanu preda Šikotan i Habomaj, tražeći od Tokia i vojske SAD, stacionirane u državi, garancije o nenapadanju.
Pored toga, nacrt dokumenta je zabranjivao stranama da prete jedna drugoj oružjem, kao i da drugim državama daju svoju teritoriju u cilju vojnih akcija protiv bilo koje od njih. Takođe je postojao i zahtev da Japan demilitarizuje ostrva posle predaje i da u budućnosti obe strane nemaju teritorijalne pretenzije jedna prema drugoj.
Ipak, dodaju japanski mediji, stav sovjetskog rukovodstva se promenio kada je postalo jasno da Tokio insistira na predaji sva četiri ostrva i da nacrt mirovnog sporazuma nije bio predstavljen tokom posete tadašnjeg premijera Japana Kakueja Tanakija Moskvi oktobra 1973. godine.
Spor oko Kurila
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci nepostojanja mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Zašto Rusija nikad neće vratiti Kurile Japanu saznajte u autorskoj emisiji glavne urednice srpske redakcije Sputnjika Ljubinke Milinčić „Moj pogled na Rusiju“:
Pročitajte još: