Jokić je poznat kao centar koji je reformisao poziciju „petice“, najviše zahvaljujući neverovatnim dodavanjima i sposobnošću da na više načina naudi protivniku.
Međutim, centar iz Sombora u prvoj utakmici to je uspeo „samo“ da radi postizanjem koševa, te je na kraju imao 34 poena i 16 skokova, i jednu asistenciju.
Krivce za to treba tražiti na više mesta. Prvo, dakle, treba videti koliko je puta Jokić dodao loptu saigračima, a oni iz prve šutnuli na koš protivnika.
Američki mediji pronašli su podatak koji kaže da su košarkaši Nagetsa šutirali 1/10 iz igre kada bi im Nikola dodao loptu, što je katastrofalan učinak.
Međutim, i tih deset šuteva ka košu nije velika cifra, s obzirom da je Jokić u stanju da mnogo više pronalazi saigrače kada mu protivnička ekipa to dozvoli.
Ovo je i ključan deo. Portland je sjajno skautirao igru Nagetsa i vodio se logikom – „neka Jokić postigne 40 poena, ali nećemo mu dozvoliti da razigra ostatak ekipe“ – čime je uspeo u potpunosti da „ugasi“ Jokićevu najveću prednost, njegovu sposobnost da saigrače učini boljim.
Blejzersi nisu mnogo udvajali Jokića, dopuštali su mu da bude agresivan i da pogađa. Fokusirali su se na ostatak tima, dobro su ih branili i rezultat je jasan – pobeda u prvom meču.
Krivca u tome što je Jokić imao samo jednu asistenciju treba tražiti najviše u sjajnoj odbrani Portlanda, te će stručni štab Nagetsa, ali i sam Nikola Jokić, morati da pronađu rešenje jer u suprotnom im se ne piše dobro.
Ukoliko Portland uspe da eliminiše Denver uz pomenutu taktiku, to će verovatno biti i nauk svim ekipama za narednu sezonu.