Zašto Srbi nisu mogli biti brži od istorije?

Kako se u Srbiji 18. i 19. veka, u vremenu bremenitom nevoljama i istorijom stvarao novi vek a sa njim i srpska kultura? Zašto Srbi nisu mogli biti brži od istorije?
Sputnik
Kako izgleda kultura jednog naroda ako se sagleda i kroz politiku, pravo, privredu, običaje, zabave — samo su neka od pitanja sadržana u novoj obimnoj studiji „Srpska kultura u 18. i 19. veku“ o kojoj smo razgovarali sa njenim autorom Petrom Pjanovićem i sa Aleksandrom Jovanovićem, univerzitetskim profesorima i književnim istraživačima.
Šta je ruske umetnike koji žive i stvaraju u Srbiji opredelilo da ostanu ovde, zbog čega Srbiju doživljavaju kao „magičnu zemlju“  u čemu pronalaze inspiraciju, za „Orbitu kulture“ otkrivaju učesnici Festivala ruske kulture „Vernisaž“ koji se održava u Ruskom domu — slikari Anatolij Ivakin, Šeomir Gučepšoko, Ana Bočkarjova, Vitu Pirocku, Andrej Možarovski…
Da li će nam film i TV serija „Nečista krv — greh predaka“ otkriti nove „kopče“ između našeg i vremena Borislava Stankovića, da li se greh prenosi s kolena na koleno, kakvu će sliku po odgledanom filmu o nama steći oni koji ne znaju mnogo o našoj istoriji, dertu,  Bori i Vranju — pitali smo reditelja filma i pet televizijskih epizoda istoimene serije Milutina Petrovića.
O nobelovcu Bobu Dilanu, fenomenu 20 veka koji intrigira i u 21. stoleću, uoči njegovog 80 rođendana  razgovarali smo sa književnikom i prevodiocem Vladislavom Bajecom, direktorom izdavačke kuće „Geopoetika“ koja je objavila Dilanove knjige na srpskom.
Komentar