Ubojiti trojkaš je putem platforme „Zoom“ odgovarao na pitanja brojnih novinara iz Srbije, a redakciju Sputnjik sporta zanimalo je kako Bogdan Bogdanović ceni situaciju oko najboljeg evropskog stručnjaka Željka Obradovića s kojim je sarađivao u Fenerbahčeu, da li bi Žocov sistem funkcionisao u NBA?
„Najveći Željkov kvalitet je moć adaptacije, on bi našao svoj sistem koji funkcioniše. Ovde je drugačije, nema toliko vremena za pripreme za utakmice, nema domaćeg prvenstva, nema slabijih utakmica, nema odmaranja... Ove sezone je stvarno bilo naporno, na nekim utakmicama ne možeš ni da se zagreješ“, odgovorio je Bogdanović na pitanje Sputnjika.
Svoje iskustvo je ilustrovao i primerom.
„Evo, utakmica protiv Detroita pre nekoliko nedelja, tri igrača pred utakmicu ne mogu da igraju, mi kada smo se zagrevali svi smo bili kao u nekim oblacima... Vidi se, nikome glava nije bila tu. Ali, mislim da bi Željko pronašao svoj novi način ovde i ostao bih na tome. On ima tu moć adaptacije i mislim da bi se adaptirao vremenom i napravio uspeh. On nas je navikao na uspehe i mislim da ne bi ostao dužan tu“.
Bogdanović, koji je postao novi ambasador kompanije „Adidas“, konačno će zaigrati u plej-ofu NBA lige.
„Baš sam uzbuđen zbog te prve plej-of utakmice i to baš da bude u Njujorku. To je jedno od najboljih mesta za igranje u NBA i tu se stvarno čuda dešavaju. Prva utakmica tamo, sećam se Badi Hild mi kaže: 'Ovde možeš da poludiš, ovde igrači daju po 50'. I stalno mi je ostalo u sećanju, kada dolaziš u Njujork i Medison Skver Garden, ovde se čuda dešavaju, samo treba biti spreman. Nadam se nekom čudu, idemo utakmicu po utakmicu i biće sigurno uzbudljivo i oni su stvarno dobra ekipa i imaju dobru sezonu iza sebe kao i mi. Ne znam da li su nešto iskusniji od nas, mislim da smo tu negde isti – i oni imaju mlade igrače u plej-ofu i nove igrače. Ja bih voleo ono najluđe, sedam utakmica. Moje očekivanja od sezone, voleo bih da bude što luđe protiv Niska, da bude nezaboravno i da mi izađemo kao pobednici. To bi bila dobra škola za našu ekipu. Svi pričaju da se ekipe iskristališu u plej-ofu, da se vidi šta je dobro, šta je potrebno... Tu igraš minimum četiri puta protiv jedne ekipe i vidi se tačno ko šta može – nema bežanja“.
Bogdanović je imao i savet za mlade igrače.
„Ja mislim da su greške sastavni deo odrastanja, tako da mora da prođe kroz te greške. Posavetovao bih ga kao što su mene posavetovali: Sve što je u Evropi ostaje u Evropi, mora da se zaboravi. Ovde gradiš svoje ime, niko te ne poznaje i niko ne poznaje tvoje igračke kvalitete, misle da si Evropljanin, misle da si šuter i to je to. Sve ispočetka, novo dokazivanje i to je to. To je najbolji savet koji sam ja dobio“.
Imao je srpski košarkaš traumatičan period u momentima kada se odlučivalo o njegovoj daljoj karijeri, ali se sada potpuno oslobodio.
"Da... To sam naučio prve godine u NBA, imao sam tu neku tremu pred taj datum i to. Nisi siguran, može svašta da se desi, još sam se tamo ložio, kao biće nešto biće nešto, pa je bilo svašta... I od toga ništa na kraju. Pred taj datum stvarno imaš neku nervozu, da li ostaješ tu, nezgodno je promeniti mesto, nije to tako jednostavno i što se tiče grada i ekipe svega. Bilo je sigurno lakše kada je prošao taj datum, onda znaš da si do kraja godine tu. I tada sam izašao iz povrede, sve se nekako poklopilo zajedno, drugi igrači su se povredili pa sam dobio više prostora... Sve se poklopilo".
Poklopila se i činjenica da mu je prošlog leta propao transfer u Milvoki.
„Bilo bi sigurno drugačije. Ne bi ništa bilo isto. Pričao sam i s njima, mi nismo sada neki bliski prijatelji, ali poznajemo se i pričamo non-stop, pre svega ja i Tanasis (Adetokumbo). Igrali smo dosta puta jedan protiv drugog, isto smo godište, sretali smo se u Atini i Beogradu. Tako smo se nekako povezali i onda se desila ova priča, pa mi je on to prvi rekao. Kada pričamo iz te perspektive, ja na način na koji igram, on je mislio da bi oni bili mnogo bolji. To se nikada ne zna, kada staviš nekoga u drugu ulogu... Bilo bi sigurno drugačije, ne znam da li bolje ili gore, ali mislim da bi bilo malo manje prostora s obzirom da je njihova ekipa malo složenija, zna se šta ko radi i sistemski je više organizovano“.
Nedavno je od renomiranog ESPN dobio epitet najboljeg igrača Atalante, ali...
„I dalje sam nov. Ovde dok ne odigraš neke bitne utakmice u plej-ofu i dalje si igrač za regularnu sezonu. To nije nešto važno ovde. Ali, evo, sada je prilika i nadam se da ću u budućnosti igrati svake sezone do kraja karijere plej-of. Sada se tek vidi koliko je to teško dostići, to nije uopšte lako i prija ta pažnja, ali nije mi to sada neki fokus“.
U svojoj ekipi Bogdanović za saigrača ima Danila Galinarija, italijanskog reprezentativca, ali sa njim nije razgovarao o eventualnom duelu ekipa Srbije i Italije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
„Iskreno, nismo. Pričali smo samo o tome da li će on dođi u Beograd. Rekao je da će da dođe, a ne znam da li će da igra još uvek. Ja sam ga zvao prijateljski. Nismo konkretno pričali o tome, ipak smo mi jako fokusirani na ovo ovde i ne dozvoljava nam to da pravimo neke planove. Ne znam ni datume za plej-of, ne znam ni kada se završava serija, ne znam kako dalje. U Evropi kada sam bio je postojao maksimum, da igraš do tog i tog datuma i možeš da stigneš na pripreme, kvalifikacije... Bio sam u toj situaciji gde sam igrao sezonu do kraja u Feneru i stigao na kvalifikacije“.
Bogdan je bio upitan i za razliku između života u Srbiji i Americi.
„Odakle da krenem... Ima dosta toga što mi nedostaje. Izdvojio bih prijatelje, naše ljude, naš mentalitet, taj neki životni stil – kafićarenje, priče sa prijateljima... To mi najviše nedostaje. Ovde šta je dobro... Nešto što čini mi se da je većina mog okruženja dosta ambicioznija, da veruju u neke neverovatne stvari, da se trude oko toga i da rade, da su dosta posvećeni tome što zamisle. Naravno, klopa mi nedostaje, mada, sada je tu mama, tako da – nedostajala mi je klopa“.
Srpski košarkaš je govorio o Partizanu, ali i o svom nekadašnjem mentoru Dušku Vujoševiću.
„Ispratio sam koliko sam uspeo i izuzetno teška sezona za Partizan, ali dobro... Teško je bilo za sve, teški su bili uslovi, znamo da Partizan bez navijača je nešto drugo, posebno Partizan, u toj našoj kulturi. Verovatno je bilo teško i svima tu da bez navijača nešto naprave. Ne čujem se sa Duletom, nismo trenutno u kontaktu“.
Da li će Jokić da časti ukoliko bude MVP?
„Mora da časti, mora da se otvori... Ne samo večera. Preveliki je bonus ja mislim za to“.
Atlanti je sve u sezoni krenulo na bolje kada je u ekipu stigao trener Nejt Mekmilan, koji je u karijeri sarađivao sa Vladimirom Radmanovićem i Predragom Drobnjakom u Sijetlu.
„On je stara škola, non-stop nam ponavlja iste stvari. Napravio je neki sistem i drži se toga. On hoće da upari tu staru školu sa novom, on stalno to ponavlja: Neću da vam uzmem vašu igru koju igrate, ali morate malo i da nas slušate. Hoćemo da igramo tu brzu modernu košarku, ali hoćemo i ovo moje. Mislim da taj spoj nove i stare škole je stvarno dobar za našu ekipu. Što se tiče mene, on je samo došao i rekao da igram jednostavno, da treba još više šuteva da uzimam, da sačekam da igra dođe do mene, to mi je rekao. Ne pričamo mi sad svaki dan, ali to su neki saveti u početku kada je on postao trener, to mi je rekao i bilo je dosta jednostavno i tako mi se i svidelo“.
Trening je i dalje Bogdanova opsesija, ali ne kao ranije...
„Do iznemoglosti ne, nemam snage, ali ostajem... I dalje imam tu neku psihičku barijeru da ne mogu da izađem odmah. Vidim ja ove moje godište kako već polako izlaze prvi, ali ne mogu, ne znam... Nekada ostanem i gledam ove kako igraju, ali ne mogu odmah da izađem“.
Na treninzima, ali i na terenu odlično sarađuje sa mladom zvezdom Trejom Jangom.
„Super je, mlad je, podseća me na mene u Evropi, tvrdoglav, voli teške utakmice i momente i mislim da je pobednik. Hoće da sarađuje. To je teško napraviti, tu komunikaciju sa nekim ovde, teško je steći to poverenje jer se ovde dosta menja sve. Razumem ga potpuno i nekako posle tog trejd dedlajna smo krenuli da bolje komuniciramo, dobro smo saradjivali na terenu i to kad se vidi na videu... Pomagali smo jedan drugog“.
Jedna od aktivnosti, pored igranja za Bogdana je i njegov kamp za decu.
„Naša poenta nije da napravimo sada od 50 klinaca 50 košarkaša, naša poenta je da oni imaju to neko sećanje na lepe dane sa tog kampa, da jednostavno vide kako je to biti sa profi igračima, da li se oni tu vide uopšte, možda neki klinci i tada odluče da nisu za to. To je susret sa time da si najbolji u parkiću, dolaziš u grad i tamo ima deset najboljih. Tu treba da se vidi koji je to put, možda i da prepišeš nešto od nekog da budeš bolji, nije samo poenta da tu napraviš igrača. Imamo dosta učesnika te prve godine koji nas pitaju šta sada da rade: da li koledž, da li ovo... Ja sam im uvek ponavljao da oni moraju sami se be da pronađu i da se bore za svoje snove. Ne možeš samo da sanjaš i da čekaš da samo padne, već moraš da se boriš za to, jer jedini ćeš ti da veruješ u svoje snove. Tako sam i ja verovao u svoje snove, tako sam i ja verovao i moji snovi su se ostvarili“.
Jedan od momaka kojima se san ostvario je i Aleksej Pokuševski, mladi reprezentativac Srbije i košarkaš Oklahome.
Aleksej Pokuševski
© AP Photo / Sue Ogrocki
„Videli smo se na utakmici, mi se ne poznajemo, i tu nije bilo mnogo vremena za pametovanje i savete. Pozdravili smo se... Igra lepo, mislim da bi trebalo da bude još bezobrazniji i to je ono što mi nemamo kada dolazimo u Ameriku. Mi mislimo da je sve oko tima, podrediš se timu, ali mislim da je ovde sve individualnije, pogotovo kod ekipa koje su u reorganizaciji. Pokazao je talenat, oni će sada da rade na njemu i on samo treba da iskoristi sve što mu oni nude i bude posvećen tome. To deluje jednostavno, ali teško je i mislim da on ima potencijal da se izbori sa tim“.
Ko bi od Srba mogao sledeći u NBA?
„Filip Petrušev mi deluje kao neko ko može da igra na NBA nivou. Nikolu Milutinova bih voleo da vidim. Pričamo u reprezentaciji o tome ko treba da dođe, dođemo do te teme...“.
Prvi na listi je – Vasilije Micić.
„Mislim da je on fizički već spreman, ali najveća razlika u tome je što se ovde mnogo više utakmica igra i što nema loših ekipa. Nama je bila mnogo bitna pobeda u Detroitu, mi smo izgubili tu utakmicu a oni su poslednji ili pretposlednji i mi sada nemamo prednost domaćeg terena. To se dosta podcenjuje u NBA, sve ekipe su dosta dobre, spremaju se, rade dobro. Niko ne želi da izgubi, ali neke stvari se ne poklope i onda kreneš tim tokom. Savet? Ne znam... On ima igrački kvalitet, pokazao je to više puta, samo da bude spreman i zdrav, da radi na telu, da se što pre oporavlja posle utakmica, to je nešto što je najvažnije i to je meni bio problem prve i druge godine“.
Kako teku relacije između reprezentativaca Srbije?
„Konstantno smo u nekom kontaktu tu između sebe. Da, sve je bilo novo za mene ove godine. Novi ja. Očekivanja za reprezentaciju, kao i svake godine, voleo bih da se okupimo u što kvalitetnijem i većem broju, tako da, eto... To su mi za sada očekivanja, da budemo samo zdravi“.
Da li je Evroliga sve bliža NBA?
„Oduvek je NBA liga imala takve igrače, doduše u manjem broju nego NBA, ali ima i manje ekipa, manje je tržište. Mislim da je NBA više prihvatio evropske igrače kao da su im potrebni, do sada su bili dosta nekako... Žele ga, ali neće da ga dovedu, ustručavali su se mnogo i finansijski... Sada je ta finansijska barijera dosta veća pa je lako dovesti, kao što je za Evropu dosta godina unazad dovedeš nekog Amerikanca koji nije uspeo na koledžu. Mislim da to sada radi NBA, da dovodi najkvalitetnije igrače“.
U razgovoru je bilo neizbežno pomenuti odiseju u Sakramentu, njegovom matičnom klubu u NBA i nekadašnjem „srpskom timu“.
„Sigurno da nisam imao neku želju da se vratim tamo posle tog nekog nepoverenja. Čak i taj trejd Milvoki je uticao na to dodatno. Ali, da, kada su otpustili Divca, sećam se da je bilo iznenada, jer je taj gazda dolazio na sve naše utakmice i podržavao nas je, nije delovalo da će da se desi preko noći, odmah posle sezone i na taj način. Ispalo je bezveze, ali to je posao na kraju i... Pratio sam ja Kingse, igrali su dobro na periode, ne znam šta hoće, mislim da ni oni ne znaju konkretno šta hoće. Odlučili su se za Foksa, videćemo šta će da bude sa Beglijem. Taj način na koji oni grade ekipu je dosta čudan bio od početka i ja kada sam dolazio, nije mi bilo jasno sve, ali, eto... Tu stajem“, zaključio je Bogdanović.