„Što se tiče Arktika, Rusija je član Arktičkog saveta, u okviru kojeg se poslednjih godina ostvaruje saradnja u obrazovanju, očuvanju životne sredine i operacijama potrage i spasavanja. I nadamo se da će se ta saradnja nastaviti i da će Arktik nastaviti da biti region za vođenje miroljubive saradnje“, rekao je Blinken, koji je u Rejkjavik došao na zasedanje Arktičkog saveta na nivou ministara.
On je dodao da se „istovremeno vidi kako Rusija postavlja nezakonite pomorske zahteve, a to se posebno tiče propisa za strane brodove koji prolaze kroz Severni morski put u skladu sa međunarodnim pravom“.
„Razgovarali smo o našoj zabrinutosti zbog povećane vojne aktivnosti na Arktiku, što dugoročno povećava rizik od incidenata i pogrešnih proračuna, a podriva i opšti cilj mirne i održive budućnosti u regionu. Mislim da je Arktički savet vrlo ispravno usredsređen na to kako možemo da promovišemo mirnu saradnju u regionu. Smatram da moramo da izbegnemo njegovu militarizaciju“, objasnio je američki državni sekretar.
Stav Rusije
U ponedeljak je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi izjavio da ruska strana vidi „jadikovke zbog činjenice da Rusija povećava vojnu aktivnost na Arktiku“. Ministar je naglasio da je zapadnim zemljama dobro poznato da su dejstva Rusije, koja su usmerena na osiguravanje bezbednosti njene arktičke obale, legitimna i legalna.
Takođe je predložio da se obnovi aktivnost mehanizma redovnih sastanaka načelnika generalštabova oružanih snaga zemalja-članica Arktičkog saveta, „ako neko želi veću predvidljivost i želi da smanji vojne rizike“ na Arktiku. Lavrov je istakao da je mehanizam uspešno funkcionisao, ali je pre otprilike sedam godina faktički zamrznut na inicijativu Zapada. Takođe je primetio da su za Rusiju upitni pokušaji zemalja NATO-a da opravdaju „svoju ofanzivu na Arktik“.
Susret na Rejkjaviku
Ministarski sastanak Arktičkog saveta održaće se 19. i 20. maja u islandskoj prestonici. U njemu će lično učestvovati ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji su u ponedeljak uveče stigli na Island. Na sastanku u Rejkjaviku predsedavanje samitu za period 2021-2023. preći će sa Islanda na Rusiju.
U sastavu Arktičkog saveta su: Danska, Island, Kanada, Norveška, Rusija, SAD, Finska i Švedska. Dvanaest nearktičkih zemalja, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Indija, Kina i Francuska, imaju status posmatrača.
Pročitajte još: