U Sjedinjenim Američkim Državama stvari funkcionišu na nešto drugačiji način nego u ostatku sveta, pošto je napravljen takav sistem u kom se više nagrađuje individualna statistika nego timski učinak.
Trej Jang, saigrač Bogdana Bogdanovića iz Atlante Hoks, pravi je primer za to jer se u košarkaškim krugovima jako malo priča o franšizi iz Džordžije i njegovom uticaju na igru ekipe.
Prošle sezone Jang je bio starter na Ol-star utakmici, momak koji je beležio 30 poena i devet asistencija, ali Hoksi nisu pobeđivali mnogo utakmica, te su pojedini njegovu statistiku nazivali „praznom“, dok su drugi bili oduševljeni uprkos mnogobrojnim porazima.
Ove sezone plejmejker Atlante ima sličan individualni učinak, s tim što beleži četiri poena manje, ali Atlanta je jedna od najboljih ekipa Istoka i utisak je da Trej ne dobija poštovanje kakvo zaslužuje.
Takav utisak stiče se jer Jang nije bio učesnik Ol-star meča, a i američki analitičari kada spominju Ol NBA timove, retko stavljaju njegovo prezime u tri najbolje postave sezone 2020/2021.
Za odlične igre Hoksa velike zasluge idu i srpskom košarkašu Bogdanu Bogdanoviću, kao i igračima poput Klinta Kapele i Džona Kolinsa, ali svi su saglasni da igra ekipe Nejta Mekmilana najviše zavisi od prve zvezde tima.
Jang je u dosadašnjem delu sezone izneo veliki teret, iako su mnogi skeptični oko njegovog stila igre, te smatraju da se sa takvom košarkom ne može pobeđivati, i neko će reći da s pravom imaju takvo mišljenje, međutim, za sada ih je talentovani plej sve demantovao.
Atlanta se nalazi na četvrtom mestu na Istoku sa skorom 40/31 i ima velike šanse da obezbedi prednost domaćeg terena u plej-ofa. Jang je najkonstantniji igrač, beleži 26 poena i devet asistencija, ali na „mejnstrim“ medijima u SAD retko ćete videti njegovo ime.
Odgovor zašto je tako treba da tražimo u američkom sistemu koji će pre nagraditi sjajan učinak košarkaša, nego timski uspeh. To se neće promeniti za sezonu, dve, tri ili pet, potrebno je da dođe do potpune rekonstrukcije, a pitanje je da li postoji želja.
Iz svega što gledamo stiče se utisak da želje nema jer u krajnjem slučaju NBA ligi ide veoma dobro, štaviše odlično, i sve dok je tako sistem se neće menjati.
Ono što jedino preostaje Jangu, i ostalim košarkašima koji idu ispod radara, je da na terenu „isporuče“ svoje, a da li će to mediji prepoznati i nije toliko važno jer na kraju uvek sve dođe na svoje.
Uostalom, Nikola Jokić je pravi primer.