„Bilo kakva interakcija na Severu trebalo bi da se zasniva na strateškim interesima čitavog čovečanstva. Stoga ćemo u okviru događaja (sastanak Arktičkog saveta) razgovarati o pozitivnom programu saradnje. Dotaći ćemo se pitanja globalnih klimatskih promena, korišćenja obnovljive energije u cilju smanjenja emisije gasova staklene bašte, razvoj Severnog morskog puta“, rekao je ministar za razvoj Dalekog istoka i Arktika Aleksej Čekunkov, navodi se u saopštenju.
Kako je istakao, takođe će se aktivno pokretati teme povezane sa visokim tehnologijama i saradnjom u toj sferi. Čekunkov naglašava da su podjednako važni i socijalni aspekti, pitanje zaštite prava autohtonih malobrojnih naroda Severa i razvoj arktičkog turizma.
Pored toga, na sajtu Vlade Rusije je saopšteno da je premijer Mihail Mišustin utvrdio koncept predsedavanja Rusije u Arktičkom savetu u periodu od 2021. do 2023. godine i plan osnovnih događaja.
Ističe se da Rusija namerava da razvija saradnju sa zemljama-učesnicama foruma u četiri ključna pravca – stanovništvo Arktika, uključujući malobrojne narode Severa, očuvanje arktičke prirodne sredine, uključujući klimatske promene, socijalno-ekonomski razvoj regiona i jačanje uloge Arktičkog saveta kao osnovne platforme za multilateralnu saradnju u visokim geografskim širinama.
Krajem maja na Islandu će se održati sastanak ministara spoljnih poslova zemalja koje ulaze u Arktički savet, kojim će naredne dve godine predsedavati Rusija.
Takođe je saopšteno da će se na marginama Arktičkog saveta sastati američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
Takođe je saopšteno da će se na marginama Arktičkog saveta sastati američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
Ranije je ruska vlada utvrdila novi program razvoja Arktika prema kojem je predviđeno ulaganje od 19,5 milijardi rubalja (oko 250 miliona dolara) u socijalno-ekonomski razvoj tog regiona do 2024. godine, a samo ove godine za tu svrhu biće izdvojene tri milijarde rubalja.
Arktički savet je osnovan 1996. godine. To je međuvladin forum visokog nivoa, koji doprinosi saradnji u regionu, posebno u sferi zaštite životne sredine. U savet ulaze Danska, Island, Kanada, Norveška, Rusija, SAD, Finska i Švedska.
Pročitajte još: