Kako prenosi španski „Mundo Deportivo“, plan čelnika Evrolige Đordija Bertomeua je da sve ekipe koje budu učestvovale u njegovom takmičenju imaju stalno, zagarantovano mesto.
Prohodnost ka Evroliga izgubio bi čak i Evrokup, ali i sva domaća i regionalna takmičenja, kao što je jadranska ABA liga, koja bi potpuno izgubila smisao i potencijalno se i ugasila.
Jedini način zbog kojeg bi mogla da dođe promena učesnicima je ako bi neki klub želeo da odustane od takmičenja, odnosno ukoliko ne bi više bio sposoban da igra u najvišem rangu.
ABA liga trenutno donosi šampiona regiona, ali to je manje važno od plasmana u Evroligu, glavnog cilja za koji igraju ekipe kao što su Crvena zvezda i Partizan svake sezone, bez čega bi im se smešila tužna sudbina.
Ukoliko bi se Evroliga potpuno zatvorila nalik NBA ligi, veoma je moguće da bi ABA liga prestala da postoji, pošto će u tom slučaju izgubiti prohodnost ka Bertumeuovom takmičenju.
O ovom projektu, koji bi trebalo da stupi na snagu u sezoni 2023/24, priča se već neko vreme, a javnost je jasna u svom negativnom stavu.
Evroliga je od prelaska na polu-zatvoren sistem sve nezanimljivija i nezanimljivija kako za gledaoce, tako i za sponzore, a opšte je poznato da je evropska košarka manje-više potpuno neprofitabilna za investitore.
Bertomeuov projekat za glavni cilj ima da to promeni, ali je veliko pitanje da li je to uopšte moguće u evropskoj košarci, pogotovo uzimajući u obzir da će ovakav rasplet dodatno pogaziti tradiciju i udaljiti finansijski slabije klubove od najvećih i najmoćnijih.
Trenutna situacija kaže da Evroliginu „A“ licencu ima 11 klubova od ukupno 18 učesnika, a to su: Real Madrid, Barselona, Baskonija, Efes, Fenerbahče, Olimpijakos, Panatinaikos, CSKA Moskva, Makabi Tel Aviv, Žalgiris i Olimpija Milano, dok su na putu da dobiju istu Asvel i Bajern Minhen.
Naredne sezone u EL će učestvovati i finalisti Evrokupa Monako i Uniks, dok će preostale tri ekipe činiti Alba Berlin i, najverovatnije, Zenit Sankt Peterburg, koji će dobiti specijalnu pozivnicu, ali i predstavnik ABA lige.
Problem oko zatvorenog tipa Evrolige nastaje i zbog toga što se ukida sportski uspeh kao kriterijum za plasman u najelitnije takmičenje.
Taj sistem postoji već dugi niz godina, pošto sve veći i veći broj ekipa ima „A“ licencu, ali bi ovim potezom zasluge na terenu u domaćim takmičenjima izgubile smisao u potpunosti.
Da stvar bude još gora, španski list navodi da se evropskim velikanima ne sviđa to što Evrokup, drugo po rangu klupsko takmičenje, uopšte postoji, te žele da bude ukinut.
Bertomeuov inicijalni plan je bio da Evrokup bude nešto nalik drugoj ligi Evrolige, odnosno da se iz Evrolige ispada u Evorkup, a da se iz Evorkupa plasira u Evroligu.
Kako se navodi, klubovi žele da ukinu EK u potpunosti i zbog toga što organizacija tog takmičenja košta sedam miliona evra, a zarada je oko tri miliona evra, pa su klubovi mišljenja da će taj novac bolje doći njima u borbi protiv loše ekonomske situacije.
O „zatvaranju“ Evrolige i tome šta to znači za klubove sa Jadrana govorio je bivši košarkaš Vladimir Kuzmanović u emisiji „Miljanov korner“.