Problemi, koji će nastati nakon izlaska iz DON-a, rešavaće se razvojem sredstava za monitoring teritorije Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, uglavnom kosmičkih, radarskih i drugih vrsta za izviđanje.
Kada su 2019. godine SAD izašle iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, po nalogu predsednika Rusije Vladimira Putina, Ministarstvo odbrane i vlada su korigovali aktuelni Državni program naoružanja-2027.
Finansijski resursi su, bez uvećanja budžeta, bili usmereni na proizvodnju naoružanja, koja bi mogla da kompenzuju negativne posledice prekida delovanja Sporazuma o raketama. Kako je tada izjavio Putin, treba se potruditi da nove mere ne uvuku Rusiju u „trku naoružanja koja će je skupo koštati“.
Kakve će konkretno vojno-tehničke korake preduzeti Rusija u vezi sa izlaskom SAD iz Sporazuma o otvorenom nebu za sada nije poznato.
Kako je saopštio potpredsednik vlade Rusije Jurij Borisov prioritet novog programa naoružanja za period 2024-2033 će biti razvoj kvalitetnih i novih sistema naoružanja, „netradicionalnih vidova naoružanja, kao i sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“. Borisov je istakao značaj razvoja „visoko preciznog naoružanja, uključujući hipersonično oružje, uvođenje robotizovanih kompleksa i oružja zasnovanih na novim fizičkim principima“.
Da li će Rusija uspeti da ostane van trke u naoružanje?
„Smatramo da će finansijsko-ekonomski pokazatelji ruskog programa naoružanja biti niži nego prethodnih godina. Obim finansiranja programa koji je završen 2020. godine bio je oko 211 milijardi evra, dok trenutni, koji je planiran za period do 2027. godine iznosi oko 222 milijardi evra", rekao je potpredsednik vlade zadužen za odbrambenu industriju.
U skladu sa zakonom o budžetu, vojni rashodi u Rusiji planirani za 2021, 2022. i 2023. godinu su oko 33 milijardi evra godišnje. To nije malo novca, i, prema zvaničnim podacima, udeo vojne potrošnje u budžetu će samo rasti u narednim godinama. Ako je u 2020. godini iznosio 13,9 procenata onda će u 2021-2022. godini biti na nivou 14,5-15,1 procenat.
Kako se očekuje, u Rusiji će akcenat biti stavljen na „oružju, zasnovanom na novim fizičkim principima“, koje, prema objašnjenju Ministarstva odbrane, predstavljaju „netradicione vrste oružja“.
Na sajtu Ministarstva odbrane se navodi da se radi o „geofizičkom i infracrvenom naoružanju, klimatskom, laserskom, nesmrtonosnom, ozonskom, radiološkom, ultravisokofrekventnom oružju, brzom naoružanju, elektromagnetnom oružju i ostalom. Nije saopšteno koji tim naoružanja ima Rusija. Predsednik Rusije i vojno rukovodstvo su nekoliko puta saopštili da Rusija u svom vojnom arsenalu poseduje hipersonične rakete i borbene lasere koji nemaju pandane u svetu.
„Rusija, uz sve ekonomske probleme, uspela je da izgradi strukture, koje efikasno prave nove tipove naoružanja, među kojima i netradicionalno. Za optimizaciju troškova, na primer, za vojno-istraživačku aktivnost, angažovani su vojni obveznici iz naučnih kompanija. U Rusiji je aktivan vojni inovativni Tehnopolis „Era“, čiji je cilj da obezbedi istraživanje, razvoj i implementaciju revolucionarnih tehnologija u vojnu sferu“, rekao je vojni ekspert Nikolaj Šuljgin.
On je obratio pažnju na to da se „u Tehnopolisu, prema zvaničnim podacima, radi u nekoliko pravaca – veštačka inteligencija, roboti, automatizovani sistemi upravljanja, biotehnologija, kosmički aparati, precizno naoružanje i tome slično. Kao zasebno odeljenje postoji i katedra koja se bavi razvojem naoružanja na osnovu novih fizičkih principa“.
Bez obzira na ekonomske poteškoće, Rusija planira da u narednih deset godina veliku pažnju posveti jačanju odbrane. Pored finansija, planiranih na razvoj vojske, veliki deo novca iz budžeta će biti usmeren i na unutrašnju bezbednost. Zajedno sa troškovima za odbranu to će iznositi više od četvrtine budžeta zemlje, što za 2021. godinu predstavlja 25,9 procenata.
Pročitajte još: