List podseća da su na Aljasci su počele američke vojne vežbe. U njima učestvuje oko 15 hiljada vojnika i oficira, marinci, kopnene snage, ratno vazduhoplovstvo, mornarica, kao i nosač aviona „Teodor Ruzvelt“. Prema rečima portparola Pentagona, zadatak je da se poboljša saradnja i podigne nivo borbene gotovosti.
Ali, zapravo, Vašington želi da proširi svoje kapacitete kako bi se suprotstavio Moskvi i Pekingu u arktičkom regionu, piše autor članka.
S tim u vezi, američki general-potpukovnik i šef komande na Aljasci Dejvid Kram kaže da su glavna pretnja američkim interesima aktivnosti Kine, koja koristi ekonomska sredstva kako bi se učvrstila u regionu, hiljada kilometara od njenih granica.
Kineske „metode zastrašivanja“
Prema rečima Krama, Kina koristi tehnologiju za zastrašivanje kako bi ostvarila „svoje nezakonite teritorijalne pretenzije u Južnom kinskom moru“.
„Mi smo u obavezi da osiguramo da taj metod ne zaživi na Arktiku“, rekao je on.
Taj pristup su pozdravili sadašnji i penzionisani zvaničnici na Aljasci.
„Vašington je napokon shvatio da je to važan region“, izjavio je bivši zamenik guvernera Aljaske Fren Almer.
Kako je 2018. godine pisao „Saut morning Čajna“, kada je Kina sebe nazvala silom koja se nalazi „u blizini Arktika“, „aktivirao se alarm arktičkih država – Kanade, Norveške, Islanda, Danske, Švedske, Finske, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije“.
Ambicije Pekinga
Malo ko očekuje da će Kina direktno početi da zauzima teritoriju, piše „Nezavisima gazeta“. Međutim, prema navodima autora, o ambicijama Pekinga mnogo toga govori – ogroman novac kojim raspolaže Kina, trgovina, logistika, stvaranje šest naučno-istraživačkih stanica, program izgradnje ledolomaca, kao i usvajanje dugoročne „mape puta za Arktik“.
Kina zvanično naziva Arktik „zajedničkom globalnom svojinom“, ali dokumenti kineskih analitičara otkrivaju pravi smisao kineske strategije, piše list. U tim dokumentima se navodi da će uspostavljanje kontrole nad regionom omogućiti Kini da ostvari geografsku prednost na severnoj hemisferi. Institut „Brukings“ u svom izveštaju tvrdi da Kina teži da postane velika polarna sila, ali da ne govori javno o tom cilju.
Kineska „Bela knjiga“ je 2018. ukazala na tri faktora koja su podstakla Kinu da istraži region. Time otvara pristup mineralnim resursima, drugi razlog je topljenje leda koje duplo skraćuje vreme isporuke robe u Evropu brodovima, i treći, smanjenje zavisnosti od Sueckog kanala.
Uostalom, američki komentatori priznaju da Kina nije jedina zemlja koja pokušava da otvoreno prisvoji delove tuđe teritorije. S tim u vezi, „Nevavisima gazeta“ podseća da je bivši predsednik SAD Donald Tramp 2019. godine predložio da „kupi Grenland“ i da je odustao od posete Danskoj kada je ona odbila taj predlog.
Prema rečima Almera, činjenica da američki političari demonizuju Kinu šteti upravo američkim interesima. Kako kaže, što se više Vašington distancira od Pekinga, to će Peking tešnje sarađivati sa Moskvom.
Stav Moskve
Ambasador Rusije u Kini Andrej Denisov smatra da Rusija i Kina u budućnosti mogu zajedno da počnu sa osvajanjem Severnog morskog puta.
Prema njegovim rečima, za veliki pomorski saobraćaj potrebna su ogromna ulaganja. On kaže da su kineski partneri veoma zainteresovani za to. Da nema perspektive, ne bi bilo ni interesovanja, dodao je on.
Pročitajte još: