Sjedinjene Države i NATO počeli su povlačenje svojih trupa iz brojnih baza u Avganistanu koje bi trebalo da bude završeno u roku od nekoliko meseci. Komandant misije u toj državi Ostin Skot Miler naveo je da će NATO i SAD sve svoje baze predati avganistanskim snagama.
Širenje uticaja talibana pretnja za Srednju Aziju
Šef Evroazijskog analitičkog kluba Nikita Mendekovič ističe da ako podrška SAD i NATO nestane, ofanziva talibana će se pojačati i sasvim je moguće da će u roku od godinu dana doći do potpune demontaže aktuelne vlade u Kabulu.
„Čak i sada kada su NATO trupe prisutne u zemlji, talibani uspešno šire svoju sferu uticaja, kontrolišući mnoga ruralna područja Avganistana i nanoseći ozbiljnu štetu vladinim snagama. U ovom slučaju, ako američka podrška nestane, situacija bi mogla postati dramatičnija“, rekao je ekspert.
Mendekovič kaže da je sasvim prirodno da će se dalja destabilizacija Avganistana osetiti i u Rusiji. Zbog toga će biti neophodno, ističe ovaj ekspert, da Moskva zajedno sa zemljama Srednje Azije razradi neku vrstu zajedničkih mera za zaštitu granica.
„Ako SAD odu, ostavljajući krizu da se rasplamsava, avganistanski problem će ostati na savesti susednih država, uključujući Rusiju, Kinu i Iran. U ovom slučaju moraćemo nekako sami da pomognemo u rešavanju ove krize“.
Stručnjak za Avganistan, politikolog Andrej Serenko smatra, međutim, da povlačenje američkih trupa ne znači automatski povećanje terorističke pretnje u republikama Centralne Azije. Po njegovom mišljenju, avganistanske snage bezbednosti se zasad prilično uspešno nose sa zadatkom suzbijanja terorističkih grupa, talibana, Al Kaide i drugih terorističkih grupa koje deluju u Avganistanu.
„U principu, avganistanske snage bezbednosti su u stanju da obuzdaju agresiju na teritoriji Avganistana, jer u poslednje dve godine gotovo 95 odsto svih operacija u Avganistanu protiv terorista sprovodile su snage nacionalne vojske i policije. Odnosno, Amerikanci i snage zapadne koalicije tamo učestvuju u ne više od pet odsto vojnih operacija protiv terorista“, pojasnio je Serenko.
Unutrašnji problemi srednjeazijskih zemalja
Kada je reč o srednjeazijskim zemljama, Andrej Serenko je rekao da ne postoji direktna pretnja tim republikama iz Avganistana, jer one imaju svoje unutrašnje probleme koji izazivaju radikalizaciju stavova kod mladih muslimana.
Grupa talibanskih boraca snimljenih oktobra 2006. u provinciji Zabul u Avganistanu. Njihov komandant je novinaru agencije AP rekao da će se "ustanici" boriti protiv "hrišćanske" vojske sve dok ova ne napusti Avganistan.
© AP Photo / ALLAUDDIN KHAN
„Postoji veliki broj mladih ljudi, muškaraca sposobnih za rad, problem zaposlenja, niskog životnog standarda — sve ovo izaziva socijalnu napetost. Kao posledica toga, neki mladi muslimani prolaze kroz radikalizaciju stavova i zatim počinju da polažu zakletve Islamskoj državi, Al Kaidi i drugim terorističkim grupama. Stoga se u dugoročnoj perspektivi, pretnja od terorizma ne može isključiti. Posete talibana Kini, Moskvi, Teheranu, pa i Dohi, zatim političko koketiranje Amerikanaca i predstavnika drugih zemalja sa talibanima, dovelo je do toga da je politički legitimitet talibana kao terorističke organizacije počeo da raste. Nadam se da situacija neće doći do tačke apsurda, ali je već blizu nje“, objasnio je stručnjak za Avganistan.
Za neke džihadiste talibani primer za podražavanje
Andrej Serenko ističe da svi unutrašnji problemi srednjeazijskih republika utiču na činjenicu da druge džihadističke grupe počinju da gledaju na talibane kao na model vođenja džihada, jer su upravo talibani uspeli da bace Ameriku na kolena i primoraju je da izađe iz Avganistana.
„Druge džihadističke grupe vide ovo kao primer koji treba da prate. I u tom smislu, pretnja iz Avganistana neće dolaziti direktno od različitih džihadističkih grupa koje se danas tamo nalaze, već će to biti ideološka i mitološka pretnja. Odnosno, danas se stvaraju mitovi o nepobedivosti talibana i o tome da drugi mladi muslimani treba da slede njihov primer i formiraju svoje „talibane“ u, na primer, Uzbekistanu, Tadžikistanu, Siriji, Iraku i tako dalje. Podsetiću da je pre samo mesec dana u Siriji održana parada lokalnih džihadista koji su marširali pod talibanskom zastavom. Čini se da su talibani i Sirija daleko jedno od drugog, ali ispostavilo se da su vrlo blizu, zahvaljujući medijima i društvenim mrežama koji su učinili svet malim i olakšali komunikaciju između pojedinih džihadističkih grupa“, rekao je ekspert.
Serenko smatra da je političko koketiranje raznih zemalja sa talibanima dostiglo neke smešne granice jer ono doprinosi popularizaciji talibana, kao i mladih muslimana-radikala. Uticaj avganistanske situacije nije samo opasan po Centralnu Aziju, već se može ispoljiti i u Rusiji i Evropi gde postoje muslimanske zajednice mladih koji prate talibanske mitove, način ponašanja i prakse džihada, zaključio je ekspert.