Upitan koliko će spoljna politika Srbije, kada postane član EU gde se sve ključne odluke, pa i one o sankcijama, donose konsenzusom, biti samostalna, da li država može da očuva sadašnji kurs prema Rusiji i da li će biti spremna da jednog dana blokira odluke EU o sankcijama, ambasador podseća da Srbija još nije član EU i sve dok to ne postane ne mora u potpunosti da usaglasi spoljnu politiku sa Briselom.
On je takođe ukazao da ni i u Uniji nema jedinstvene spoljne politike po svim pitanjima.
„Ako pogledamo činjenicu da pet država članica Unije ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, da postoje određene nesuglasice, onda, po mom mišljenju, Unija nema jedinstvenu spoljnu politiku izuzev jedinstva po po pitanju sankcija protiv Rusije i to samo na zvaničnom nivou. Ali, ako pogledamo pojedinačno zemlje onda ćemo primetiti da, iako deklarativno podržavaju sankcije prema Rusiji, u praksi ih ne primenjuju u potpunosti“, rekao je Lazanski.
Pitanje jedinstvene spoljne politike EU je diskutabilno, rekao je on i dodao da s jedne strane ne znamo šta će biti sa EU za jedno tri-četiri godine, a s druge, očekujemo da će Brisel i Moskva naći zajednički jezik i da će, do trenutka kada Srbija postane punopravni član, EU ublažiti odnose sa Rusijom i da će sankcije biti ukinute.
Što se tiče optimalnih rokova pristupanja Srbije EU, Lazanski kaže, da se Beograd nadao da bi, u skladu sa ranijim obećanjima Brisela, zemlja mogla da postane članica Unije oko 2025. godine, ali da su sada ti rokovi očigledno pomereni jer se EU bavi svojim problemima.
Na opasku novinara da se Srbija, kada je reč o zahtevu Brisela da se aktivnije priključi sankcionim režimima koje sprovodi Unija, nalazi pred izborom - ili da podrži EU i potkopa odnose sa Rusijom, ili da ne uvodi sankcije i tako rizikuje proces evrointegracija, ambasador odgovara:
„Da li se nalazimo pred izborom – uvesti sankcije Rusiji i potkopati odnose sa Rusijom ili ne uvoditi sankcije? Odmah ćemo reći, a to je i naš predsednik više puta istakao, da Srbija nikada neće uvoditi sankcije Rusiji, jer smatramo da sankcije nisu ozbiljna politika već odsustvo politike.“
Povodom najava posete ruskog predsednika Srbija tokom 2021. godine, Lazanski ističe da je dogovor o tome postignut na najvišem nivou.
„Očekujemo posetu Vladimira Putina Srbiji ove godine. Dogovor o tome je postignut na najvišem nivou, to je povezano sa svečanim otvaranjem Hrama Svetog Save, u čijoj su izgradnji učestvovali i pomagali kako Rusija, tako i Ruska pravoslavna crkva“, rekao je on.
Dodao je i da, koliko mu je poznato, srpski predsednik ove godine neće prisustvovati Paradi pobede na Crvenom trgu 9. maja.
„Nije okrugla godišnjica i mislim da strani predsednici nisu pozvani, ali nadamo se da će predsednik Vučić biti ponovo gost predsednika Putina ovde u Moskvi tokom ove godine jer je to već kontinuitet uzajamnih susreta, a u prijateljstvo dvojice predsednika diktura učestalost tih poseta“, zaključio je on.
Pročitajte još: