Ta četiri nova zakonska rešenja treba da doprinesu sprovođenju energetske tranzicije, tako da budu zaštićeni interesi građana i države, ali i norme koje smo prihvatili po pitanju Pariskog sporazuma i drugih obaveza vezanih za sektor energetike.
Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o energetici, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o upotrebi obnovljivih izvora energije.
Prekretnica u energetskoj politici Srbije
Ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović rekla je u načelnoj raspravi da ti zakoni predstavljaju prekretnicu u energetskoj politici Srbije, koja se do sada bazirala na korišćenje energije iz termoelektrana i hidroelektrana.
Ona je istakla da ti zakoni podrazumevaju da se energetska politika Srbije ubuduće bazira na korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasnom korišćenju energije i da bi ti zakoni trebalo da doprinesu klimatski održivom privrednom razvoju Srbije, koji, kako je rekla, već postoji u svetu.
O tome šta ova zakonska rešenja donose bilo je do sada puno najava, obećanja i procena o njihovom značaju.
Sada nam predstoji njihovo sprovođenje. A po kojim uslovima treba da definišu podzakonska akta, za koja smo čuli obećanja da će biti brzo napisana, navodi se u tekstu koji je objavio portal „Energija Balkana“.
Potom sledi realizacija i tu stižemo na teren sprovođenja energetske tranzicije, koja je, zapravo već započeta, odnosno čiji su scenario svetski centri moći već napisali i za nas, ne pitajući da li se slažemo. Javne rasprave, svetski klimatski samite, do sada su zapravo služili samo za to da se u dobro izrežiranim predstavama političarima, samozvanim svetskim vođama pruži prilika da ispričaju šta se mora uraditi.
Bogate zemlje, koje sebi daju za pravo da kreiraju i živote stanovnika nas iz siromašnih zemalja i ne pomišljaju da sebi zabrane ono što brane drugima.
Niko Francusku ne tera da zatvori nuklearke, Nemačka je usred donošenja zakona o prestanku proizvodnje struje iz uglja prošle godine izgradila termoelektranu „Dateln 4“, najavljujući da će je zatvoriti do 2038. godine. Naftom i prirodnim gasom bogata Saudijska Arabija gradi termoelektranu na ugalj i nuklearke, koje gradi i Velika Britanija, a Japan, koji je posle Fukušime hteo da protera nuklearnu energiju sada revidira svoje stavove.
Šta za SAD znači energetska tranzicija teško je sagledati — pogotovo posle obraćanja njihovog predsednika Džoa Bajdena na klimatskom dešavanju upriličenom povodom Dana planete i kulminiranja sukoba između kongresnih struja, koje su za, odnosno, protiv petrolejskog biznisa.
A, suština je u tome da oni često pričaju jedno a rade drugo. Ono što je u najboljem interesu njihovih ekonomija i efikasnosti punjenja budžeta — njihovog.
Ozbiljan posao pred Srbijom, energetska nezavisnost imperativ
Zato je pred Srbijom sada ozbiljan posao. Da se i u podzakonskim aktima ovih zakona i novim strategijama, koje su najavljene, pobrinemo da sačuvamo ne samo energetsku nezavisnost — to je imperativ koji se ne sme zanemariti — već da i dobijemo energetiku koja podržava i podstiče razvoj ne samo energetskih preduzeća, što je, naravno, ključno za energetsku bezbednost već i za celokupni razvoj privrede.
U prevodu to bi značilo da ne smemo zanemariti sopstvene interese da bi ispunili sve zahteve koje nam po pitanju energetike ispostavljaju.
Nažalost, iza priče o zelenoj energetskoj tranziciji, tvrdnji da se pod hitno — dakle danas, kad već to nismo uradili juče — moraju ugasiti termoelektrane na ugalj, da se moraju proterati naftni derivati sa drumova i da je čak i prirodni gas prljavo gorivo ne stoje nikakvi altruistički ekološki.
U prevodu to znači da treba da ugasimo termoelektrane, da ne gradimo elektrane na gas i da uvozimo struju. Da uvozimo jer, sa obnovljivim izvorima energije i uz, ipak, ograničene kapacitete hidropotencijala sigurno ne možemo proizvesti dovoljno električne energije za sopstvene potrebe.
Zato je bitno da se racionalno, uz pomoć stručnjaka — a, imamo ih, sagledamo kako sada stvari stoje u srpskoj energetici, da podvučemo crtu i napišemo strategiju koja ima samo jedan cilj — očuvanje energetske sigurnosti i bezbednosti. Iz njega proizilaze svi drugi: racionalna upotreba energije, razvoj i korišćenje obnovljivih izvora, procena i sagledavanje dugoročnih potreba i izgradnja novih kapaciteta — uz poštovanje svih ekoloških standard.
Vremena za delovanje nema previše ali, ne sme se ni brzopleto raditi, kako bi se postigli kratkoročni efekti jer će nas to dovesti u bezizlaznu situaciju. Šta biva kada nisi energetski nezavisan mi stariji smo iskusili tokom 90-ih godina prošlog veka, u vreme kada je Srbija bila pod energetskim embargom, kada je elektroenergetski sistem radio u takozvanom ostrvskom režimu i kada smo imali restrikcije struje.
Gas nam je, da podsetim, stizao pod firmom da se kroz naš gasovod transportuje za BiH a sirova nafta i naftni derivati su švercovani.
Nafte i gasa i dalje nemamo iz sopstvene proizvodnje iz sopstvenih izvora. Ali, na diverzifikaciji gasovoda je nešto na čemu se ozbiljno radi (nešto — Turski tok je već i završen), a za pohvalu je ideja da se razmišlja o izgradnji naftovoda ka Mađarskoj, kako Srbija više ne bi zavisila od snabdevanja naftom preko Hrvatske, Jadranskim naftovodom.
Ali, električna energija se danas proizvodi u dovoljnim količinama, ima je i za izvoz. I, to je ono na čemu ubuduće treba insistirati. Uz najstrože poštovanje zaštite životne sredine, naravno, jer tako se štite i priroda i građani.
O tome šta novi set energetskih zakona znači građanima u pogledajte u emisiji „Energija Sputnjika“: