Srbija open je „upokojen“ posle 2012. godine, kada je poslednji put održan, a sve do prošle godine u našoj zemlji se nije mogao gledati vrhunski tenis, sem u nekoliko navrata na Dejvis kupu.
Egzibiciono takmičenje Adrija tur je to donekle promenilo, ali je ostalo u lošem sećanju zbog crnog oblaka koji je na turnir bacila korona.
Situacija koja se tada desila najviše je pogodila, možemo slobodno reći, Novaka Đokovića, osnivača i ideološkog oca Adrija tura.
Beograd tog juna 2020. nije imao priliku da gleda samo Novaka, već i nekoliko vrhunskih tenisera kao što su Dominik Tim i Saša Zverev, ali se prašina digla samo zbog momka iz Srbije.
To je bila prilika da beogradska publika na Dorćolu verovatno prvi put u životu uživo gleda ne samo najboljeg tenisera sveta, već i najboljeg sportistu kojeg je zemlja Srbija ikada imala. I to nije mala stvar.
„Imali smo Srbija open, ali ovaj događaj ga je nadmašio. Beograd je grad sporta i to je još jednom pokazao. Slika je otputovala svuda, preko 100 miliona domova gledalo je snimke mečeva širom Evrope i SAD. Pristižu pohvale“, priča oje Đoković prošle godine.
Iako je i ove godine, pred početak turnira i tokom meča drugog kola protiv Sunvu Kvona, Novak pokazao koliko mu znače Srbija, Beograd i njegovi sunarodnici, to ne može da se poredi sa dešavanjima iz prošle godine.
Objasniti zašto vrlo je jednostavno – zbog publike.
Pune tribine Teniskog centra „Novak“ su na leto 2020. bile ono što je napravilo i veću pompu u svetu nego što su to bili mečevi Novaka, a njegovi komentari objasnili su koliko Novak voli svoju zemlju i onima koji do tada, iz nekog razloga, nisu mogli to da razumeju.
„Ne plačem toliko zbog poraza i što se nisam plasirao u finale, nego sam dobio neki naliv emocija, setio sam se detinjstva“, rekao je u suzama Đoković i podigao celokupnu publiku na noge.
„Neverovatan je osećaj igrati pred našom publikom. Prolazile su mi slike iz detinjstva, setio sam se Jelene Genčić, odrastanja...“, prisećao se Novak.
Kvalitet koji je Novak pokazao protiv pomenutog Južnokorejca bio je verovatno veći nego tokom celog Adrija tura, ali ono što su gledaoci mogli da dožive tokom Adrija tura neće moći da dožive verovatno tokom celog Srbija opena.
Na Srbija openu, nažalost, nijednog momenta sličnom onom sa Adrija tura nije bilo, nema i neće biti, zbog pakla koji nam više godinu dana priređuje virus korona.
Gledati Novaka Đokovića uživo je privilegija kao malo koja druga za ljubitelje sporta. Videti izbliza ono što ste godinama gledali na maltene samo na televiziji nije nešto što je zanemarljivo.
Ono što je sigurno je da gledati Novaka na Adrija turu i Srbija openu nije isto. Što zbog rigoroznih mera, što zbog iskustva iz prošle godine, Novak ove izgleda neuporedivo posvećenije turniru i takmičenju.
Malo je reći da je Novak tokom Adrija tura tenis stavio na poslednje mesto, a uspešno održavanje turnira, visok nivo gostoprimstva i poruku koju će svet dobiti iz Srbije na deobu prvog.
Prazne tribine i pustoš na Dorćolu nisu ono što najbolji teniser planete zaslužuje, ali je drugačija organizacija u ovom trenutku, nažalost, potpuno nemoguća.
Navijači iz Srbije će morati još malo da se strpe, a već od sledeće godine bi trebalo da imaju tu privilegiju gledanja Novaka Đokovića uživo.
Poređenja radi, to je kao da fudbalski fanatik gleda Ronalda ili Mesija, košarkaški fanatik Lebrona ili Džordana...
Samo što teniski Mesi, Ronaldo, Lebron ili Džordan dolazi iz Srbije i zove se Novak Đoković.
Voli svoju zemlju, svoj narod i svoje poreklo, a ujedno zbog toga je tenis vratio u Srbiju, pokazavši svoju veličinu van terena po ko zna koji put.
Jer ni niko od navedenih, pa ni Rodžer Federer i Rafael Nadal, nikada nisu radili nešto ni izbliza ovoliko značajno za svoju zemlju kao što radi Novak.
A, Novaku je, s obzirom da to shvata, žao što ove godine navijača nema. Navijača koji ga obožavaju.
„Ljudi ga ovde vole, on je najveći svih vremena i ljudi ga baš poštuju. Oni žive za njegov tenis“, rekao je tokom turnira FilipKrajinović.