Ideju o grupisanju bogatih klubova još prošle godine su izneli Real Madrid i Juventus, a njima se pridružilo još deset klubova.
Razlog svega je – novac, ekonomska kriza koja je nastala zbog pandemijskih okolnosti je žestoko uzdrmala bogate klubove i navela ih na razmišljanje o samostalnom organizovanju, bez posredništva UEFA.
„Plan Superlige predviđa da učesnici dobiju više od 300 miliona evra, uz mogućnost da osvoje nagradu veću od 200 miliona, za osvajanje takmičenja“, objavljeno je krajem januara ove godine, ali je cela ideja delovala daleko od realizacije.
Međutim...
Budžet od 5,25 milijardi evra je privukao najveće klubove, koji svojim postojanjem generišu ogroman novac, ali i ogromne troškove, a zanimljivost je da je jedan od pokrovitelja projekta i američka finansijska korporacija Džej Pi Morgan Čejs.
Potvrda toga je stigla agenciji Rojters, od portparola korporacije, uključene u desetine kontroverznih finansijskih slučajeva.
Podsetimo, od 2009. godine korporacija je platila čak 30 milijardi dolara na kazne i izgubljene tužbe, a osnovana je 2000. godine, kada su se udružile banka Kemikal, kompanija Džej Pi Morgan, banka Čejs i kompanija Menhetn.
Američki uticaj na najveću krizu u istoriji evropskog fudbala potvrđuje i izjava Džoela Glejzera, člana porodice koja je vlasnik slavnog Mančester junajteda.
„Spajanjem najvećih klubova sveta i igrača, Superliga će otvoriti novo poglavlje evropskog fudbala, omogućivši takmičenje svetske klase koje će imati i uvećanu finansijsku podršku na širem polju“, naveo je Glejzer.
Sasvim je sigurno da će bogati zaraditi još više, a u svemu se postavljaju pitanja – šta će oni koji bi možda nekada želeli da budu bogati, odnosno kako će najava UEFA i FIFA da će suspendovati sve igrače koji nastupe u Superligi uticati na već poljuljane sisteme u kojima se organizuju Evropsko prvenstvo i Mundijal.