„Na svakih 10 sati otvaramo novu istragu u vezi sa Kinom i to nije zbog toga što naši ljudi ne znaju šta da rade sa sojim vremenom“, rekao je Rej obraćajući se članovima Obaveštajnog odbora američkog Senata tokom godišnjeg saslušanja o „svetskim pretnjama“.
„Sada vodimo više od 2.000 istraga koje su u vezi sa kineskom vladom“, dodao je Rej, napominjući da je FBI poslednjih godina zabeležio skok od 1.300 odsto kada je reč o slučajevima kineske ekonomske špijunaže.
Rej je ukazao na jednu posebno problematičnu operaciju kineske vlade, poznatu pod nazivom „Lov na lisice“, za koju tvrdi da uključuje kineske snage koje na američkom tlu sprovode „nekoordinisanu i ilegalnu aktivnost sprovođenja zakona“ kako bi „pretile, zastrašivale, uznemiravale iliucenjivale“ pripadnike kineske dijaspore.
Kina je pokrenula operaciju „Lov na lisice“ 2014. godine kako bi otkrila pojedince optužene za beg iz Kine nakon što su se upustili u korupciju ili druge kriminalne aktivnosti. Stotine kineskih državljana vraćeno je u Kinu kako bi se suočili sa optužbama zahvaljujući ovom programu. SAD su više puta protestovale protiv te šeme, karakterišući je kao pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti.
Šef FBI Kinu je nazvao pretnjom broj jedan za američke „inovacije, ekonomsku sigurnost i demokratske ideale“.
Direktor CIA Vilijam Barns i direktor Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns, koji su se pridružili Reju na saslušanju odbora u sredu, složili su se s njim u pogledu obima i razmera kineske pretnje Americi.
Hejns je Kinu nazvala „konkurentom koji izaziva Sjedinjene Države na više polja, istovremeno se zalažući za reviziju globalnih normi na načine koji favorizuju autoritarni kineski sistem“.
Ponovila je prethodno izražene sumnje američke obaveštajne zajednice da je pandemija virusa korona možda slučajno pobegla iz kineske laboratorije, priznajući pritom da američka obaveštajna služba o tome ne može ništa kaže sa sigurnošću.
Barns je optužio Peking da nije bio transparentan u pogledu porekla kovida 19.
Hejns je navela i druge pretnje Americi, uključujući Rusiju, Iran i Severnu Koreju, pri čemu je Moskva optužena za kampanju sajber napada na američku infrastrukturu i nastojanju da 'podrije američki uticaj' na globalnom nivou, dok su Teheran i Pjongjang optuženi za izazivanje nestabilnosti na Bliskom istoku ili „zabijanje klinova“ između Vašingtona i njegovih azijskih saveznika.
Ove četiri zemlje su zajedno „pokazale sposobnost i nameru da unaprede svoje interese na štetu SAD i njihovih saveznika, uprkos pandemiji“, sugeriše obaveštajna procena, prenosi Sputnjik internešenal.