„Idemo!“ Rusija slavi – 60 godina od Gagarinovog leta u kosmos

Danas, kada se više nego ikad govori o militarizaciji kosmosa i mogućem kosmičkom ratu, Rusija se s ponosom seća Jurija Gagarina, čiji je let u kosmos bio prva i neočekivana pobeda SSSR-a nad Amerikom u kosmičkoj trci.
Sputnik

Gagarinov let u orbitu dogodio se skoro mesec dana pre nego što je prvi američki astronaut Alan Šepard poslat u svemir. Bilo je to vreme žestokog rivalstva između Sovjetskog Saveza i SAD. Sovjeti su dobili i tu trku, kao i mnoge prethodne.

„Sovjetski Savez nas je pobedio“, priznao je tada Džon Kenedi.

Gagarin je time otvorio novu stranicu u istraživanju svemira i postao simbol razvoja sovjetske nauke i vazduhoplovstva.

Kada je 27-godišnji Gagarin poleteo u svemir imao je čin starijeg poručnika, a kada je sleteo na zemlju - bio je major. Zbog podviga,  odlikovan je i brojnim ordenima Sovjetskog Saveza. Svečano je dočekan na Crvenom trgu u Moskvi, slavila ga je cela zemlja, a sovjetski dečaci su maštali o tome da postanu kosmonauti. Gagarin je postao simbol epohe.

Sovjeti su njegovim imenom nazivali ulice, trgove, fabrike, parkove, a čak je i jedan grad nazvan u njegovu čast.

Postao je zvezda u celom svetu. Dočekivali su ga predsednici mnogih zemalja, engleska kraljica je s njim večerala “na ruski način”, a svet je poverovao da su svi Rusi onako dobri i nasmejani kao on.

Niko u to vreme nije znao šta očekuje prvog čoveka u orbiti. Čak je i Gagarin, dva dana uoči leta, napisao oproštajno pismo svojoj porodici.

Kosmička trka između dve velesile, SAD i SSSR-a, počela je lansiranjem sovjetskog satelita „Sputnjik-1“, 4. oktobra 1957 i trajala je sve do 1988. godine, a postala je važan deo kulturne, tehnološke i ideološke konfrotacije između Vašingtona i Moskve za vreme Hladnog rata. Tokom tih godina Sovjetski savez je uspeo da lansira prvi veštački satelit, pošalje prvo živo biće u svemir, prvog čoveka u orbitu i prvog čoveka koji će prošetati u otvorenom svemiru.

SAD su uspele prve da pošalju čoveka na Mesec, mada danas postoje teorije da je NASA lažirala taj događaj, kako bi pobedila u svemirskoj trci.

Održavanjem izložbi, koncerata, tematskim večerima i obilascima mesta povezanih sa Gagarinovim životom u ruskoj Orenburškoj oblasti je počelo obeležavanje šedesetogodišnjeg jubileja, simbolično - 60 dana pre datuma na koji je slavni astronaut poleteo u svemir i time otvorio eru kosmonautike.

Gagarina u ovom kraju Rusije posebno slave, a i sam astronaut je voleo da govori da mu je upravo Orenburg „dao krila“. U tom gradu se Gagarin školovao za pilota i tu je upoznao svoju suprugu Valentinu.

Povodom jubileja, Orenburšci su i automobilima ispisali reč „Idemo!". To je bio čuveni Gagarinov usklik, koji je izgovorio, 12. aprila 1961. godine, neposredno pred svoj prvi let u kosmos.

Gagarin je u svemirskoj letelici „Vostok 1“obleteo jedan krug oko zemlje za 108 minuta. Leteo je na visini od 302 kilometara i brzinom od skoro 28.000 kilometara na sat. Njegova misija je proslavljena kao velika pobeda Sovjeta nad Amerikancima u eri Hladnog rata i svemirske trke.

Jednu blistavu karijeru prekinuo je jedan banalni let avionom. Gagarin je poginuo u avionskoj nesreći dok je testirao mlazni avion. Trebalo je to da bude, kako je sam izjavio pred let, jedan rutinski zadatak.

Urna sa njegovim pepelom je postavljena u zidine Kremlja.

Oproštajno pismo,  napisano porodici, dobila je žena, sedam godina kasnije. Bilo mu je samo 34 godine.

Opširnije o ovoj temi možete saznati u emisiji Ljubinke Milinčić "Moj pogled na Rusiju".

Komentar